Зашто је ова тема потребна????

Да би приближио идеје комунизма, свим нашим посетиоцима и члановима, отворио сам ову тему. Садржај ове теме намељен је свим посетиоцима који би желели сазнати нешто више о комунизму, социјализму, троцкитизму, титоизму...
Надам се да ће вам тематика странице помоћи, да схватите да комунизам није диктатура, него један веома прогресиван, либералан и хуман и савестан покрет.
Уживајте!
С постовањем,
друг Јефто.

Покрет социјалиста упозорава да забрана наших политичких ставова није усамљен случај. СРБИЈА НИЈЕ ДЕЛТА је истина, ако није молимо да нам се то каже, да променимо пасоше и име државе. Алма Кватро спроводи цензуру, данас су нама забранили да сматрамо да је Србија важнија од Делте, сутра ће неком другом забранити да помињемо корупцију или насиље власти. Ако пристанемо да нам Алма Кватро или било који други власник медија одређује шта се сме, а шта не сме мислити и говорите, под оправдањем да ће то наљутити Мишковића, онда је Србија неповратно окупирана и изгубљена.
СРБИЈА НИЈЕ ДЕЛТА, и то се не сме променити упркос жељама Алме Кватро, Мирослава Мишковића или било ког другог.
(Pokret socijalista..)

Krajem decembra prošle godine, video sam u registru ovu partiju, ljude koji je zastupaju, ali ne znam ništa više o njoj kao i drugovima koji su određeni za zastupnike. I drugi, sa kojim sam razgovarao ne znaju o njima ništa.
Eto, nažalost, umesto da se usmerimo ka ujedinjenju, još uvek formiramo nove KP.
Nadam se da će nova i ujedinjena partija KOMUNISTI SRBIJE, kako to kaže naš narod "povući nogu" i da će svako dalje usitnjavanje a time i razbijanje KP prestati i krenuti u suprotnom pravcu - ka daljem ujedinjenju.
(Komunisti srbije)
Sta nas to razdvaja..? Kako to da *Delta* nije usitnjena, da sitnimo Deltu a ne jedni druge...?

Re: Isokrate, mrznja...

Quote:Zahvaljujuci kome je koliko ono bese Jevreja zavrsilo u staljinistickim logorima ili nestalo u staljinistickim cistkama.
Svevlade, Svevlade...



A ko ih je to bacio u te logore i zašto? Da nije možda Sv. Car Nikola Romanov? Pa, upravo je na njega pucano iz jevrejske ruke, kao i na njegovu decu u Ipatijevom domu. Rekli su im da će ih fotografisati. Nisu mogli da ih pobiju odjednom, nego su pripucavali više puta, pa i na dete, carevića Alekseja.

Cionisti i jevrejski komunisti, Lav Trocki i Lenjin (Jevreji), uticali su na otpočinjanje Prvog svetskog rata, huškajući preko svojih moćnih ljudi na nemačkom i austrougarskom dvoru da se otpočne rat, kako bi podigli revoluciju u Rusiji i srušili Sv. carsku dinastiju. Finansijeri Prvog svetskog rata i Oktobarske revolucije bili su: Jacob Schiff, Felix Warburg, Otto H. Kahn, Isaac Seligman, Max Breitung i Mortimer Schiff, sve Čifut do Čifuta. Posebno se tu istaknuo Jacob Schiff, direktor Kuhn & Loeb banke, koji je PLATIO boljševičku revoluciju, pri čemu je Trocki bio 1916. bio na posebnim instrukcijama u Nju Jorku kod njega.

Naravno krenimo zajedno...jaci smo Nobelova nagrada ???

* Dok neki rukovodioci, medju kojima ima i dobitnika Nobelove nagrade,
izvoze marince, bacaju bombe na unistene zemlje i pljackaju njihove
prirodne i ljudske resurse, Fidel Kastro je dao doprinos svetu mira
saljuci na hiljade lekara, nastavnika, prosvetitelja, umetnika i
sportista u misije u stotinak siromasnih zemalja*

Vasu podrsku skupljanju potpisa za Kastrovu kandidaturu za Nobela
prosledite na fidelnobeldelapaz@gmail.com

Josip Broz....i Nobelova nagrada
* No odmah nakon toga povjesničar optužuje Tita za "komunistička nedjela i Goli otok",tvrdeći da je Broz bio jedan od onih koji je sa suradnicima koncipirao logor na Golom otoku.Ta tvrdnja je povijesna neistina. Goli otok koncipirao je Edvard Kardelj,a pomogli su mu kipar Augustinčić koji je koristio kamen s tog otoka za svoje skulpture i njegov prijatelj Ivan Krajačić-Stevo. Kad je koncem 1949. godine,Tito do sada nedokazanim putem,dobio pismo od jednog logoraša,a imao je nadimak "Čovjek bez domovine",poslao je akademika Ćosića i grupu svojih suradnika da vide što se događa na tom kako je sam napisao "Otoku sramote". Čudno da je engleskom povjesničaru izbjegla činjenica kad je već napisao "Titovu biografiju"da Tito baš zbog Golog otoka nije dobio Nobelovu nagradu za mir iako je više od stotinu državnika svijeta to pismeno zatražilo. Tito zbog svoje komunističke principijelnosti nije htio da bi dobio tu nagradu ni na zahtjev norveškog kralja osuditi Kardelja i suradnike za nedjela na Golom otoku. Drugi bi to sigurno učinili.
*

Samo prisustvo u parlamentu, izmena ustrava i zakona moze nesto da uradi. Bez toga sve je batrganje u krilu kapitalizma..i to mora da bude jasno takozvanim komunistickim partijama, grupama spakovanim kao svilene bube u cauri. Bez ustavnih i zakonskih promena, sva pljacka i prevare su zakonske !

Najavljeno osnivanje Nacionalnog saveta Jugoslovena
Beta
Veličina slova: Decrease font Enlarge font

Inicijativni odbor za formiranje Nacionalnog saveta Jugoslovena u Srbiji ocenio je da su primedbe da Jugosloveni nemaju sve elemente da bi dobili status nacionalne manjine pokušaj da se spreče u nameri da reafirmišu jugoslovenstvo

Predstavnici Inicijativnog odbora su u četvrtak na konferenciji za novinare u Subotici istakli da će uskoro osnovati Udruženje građana koje će organizovati osnivanje saveta.

"Iako Jugoslavije više nema, broj od nešto više od 80.000 Jugoslovena nije zanemariv. Interesantan je podatak da je broj Jugoslovena značajno opao, čak 17 puta, i mi smo uvereni da je reč o tihoj i prećutnoj asimilaciji", rekao je Mikloš Olajoš Nađ i podsetio da je bilo pritisaka na građane koji su želeli da se izjasne kao Jugosloveni da na to nemaju pravo. U Odboru ističu da je Ustavom zagarantovano pravo na izjašnjavanje o nacionalnoj pripadnosti, kao i pravo na osnivanje nacionalnih saveta.

U Odboru navode da je njihov jezik srpskohrvatski, odnosno hrvatskosrpski, a primedbe da nemaju sve elemente da bi dobili status nacionalne manjine doživljavaju kao pokušaje da budu sprečeni u nameri da "reafirmišu jugoslovensku priču". "Ne bismo želeli nikoga da vređamo, ali postoje i neke druge nacionalne zajednice koje nemaju matičnu državu i sopstveni jezik, a priznat im je status nacionalne manjine i imaju formirane savete", istakao je Olajoš Nađ. Đorđe Dragojlović je istakao da je nužno pravno uobličiti i definisati priču oko Nacionalnog saveta Jugoslovena u osnivanju da bi se ideja jugoslovenstva reafirmisala na pravi način.

Ljubomir Đorđević je rekao da deca iz mešovitih brakova ne mogu da se identifikuju s nacijama jednog od roditelja i da je jugoslovenska pripadnost jedina sa kojom se mogu identifikovati. "Mi se kao grad Subotica često dičimo multikulturalizmom, multietničnošću i multikonfesionalošću. Za nas je to obična banalna činjenica i pretpostavka za interkulturalizam, odnosno prožimanje i zajednički život, a ne život jednih pored drugih", rekao je Đorđević.

Inicijativni odbor planira da osnuje nacionalni savet sistemom elektora, odnosno da oko 60 elektora izabere 29 članova saveta. Kako je saopšteno, subotički inicijativni odbor planira povezivanje sa sličnim grupama građana u Srbiji, a po osnivanju saveta i saradnju sa Jugoslovenima sa teritorije nekadašnje države.
star

Vesela Laloš

Malo je poznat podatak da je na poslednjem popisu 80.721 stanovnik ove zemlje za sebe rekao da je - Jugosloven. To čini zajednicu koja je po brojnosti četvrta u Srbiji, posle Mađara, Bošnjaka i Roma, izuzimajući Srbe kao većinski narod. Najviše deklarisanih Jugoslovena ima u Vojvodini - blizu pedeset hiljada, a posmatrano po gradovima, prednjače Beograd, sa 22.000, Novi Sad sa blizu devet i po i Subotica sa osam i po hiljada građana koji za sebe smatraju da su jugoslovenske nacionalnosti. No, prema rezultatima popisa može se videti da gotovo i nema opštine u Srbiji u kojoj nema deklarisanih Jugoslovena.

Sama nacionalna struktura ovih regiona i gradova, koje karakteriše upravo multietničnost, govori o razlozima takvog stanja stvari i opstanka ideje jugoslovenstva, skoro dve decenije posle raspada one Jugoslavije, na koju se i pozivaju ovi građani u traženju svog nacionalnog identiteta. Među njima je mnogo onih koji su iz mešovitih brakova, i koji opredeljivanje za jednu ili drugu nacionalnost doživljavaju kao osiromašenje svog nacionalnog osećanja. Tu dilemu u traženju sebe u nacionalnom određivanju veoma ilustrativno, i čak tragično pokazuje priča iz jedne subotičke škole u kojoj je nekoliko učenika multietničkog porekla na pitanje svoje profesorice kako će se izjasniti na popisu, odgovorilo da će reći da su - ništa. Oni koji sklapaju i rasklapaju države prema sopstvenim političkim ambicijama, i po bilo koju cenu, očito i ne razmišljaju da iza takvih projekata ostaju i ovakve male-velike intimne drame.

U Vojvodini najmanje jedna trećina stanovnika potiče iz mešovitih brakova, a ako se zna da se to mešanje nacija i te kako odigravalo i u prošlosti, taj je broj možda još veći, što nacionalni identitet tih ljudi čini još složenijim i još upitnijim. Zato je mnogo tih građana polivalentnog nacionalnog identiteta našlo rešenje u jugoslovenstvu, ali je jugoslovenstvo za svoj nacionalni kišobran odabralo i dosta onih čije je etničko poreklo jasno i nedvosmisleno, ali koje nostalgija veže za nekadašnju državu i koji nose osećaj pripadništva jedino tom nacionalnom određenju.

No, iako je ono godinama i decenijama, dok je trajala Jugoslavija, bilo potpuno legitimno, danas se jugoslovenstvo kao nacionalna pripadnost sve više dovodi u pitanje. U Ministarstvu za ljudska i manjinska prava tvrde da bi jedna zajednica mogla biti priznata kao nacionalna, mora da ima zvaničan jezik, državu, nacionalne simbole, svoju kulturu i istroriju. Mi sve to imamo, tvrde pak zagovornici ideje da je jugoslovenstvo kao i svaka druga nacija. Srpskohrvatski je i dalje naš zvaničan jezik, a imamo ih još nekoliko, Jugoslavija je teritorija koja i dalje postoji, samo se drugačije zove, ali mi to i dalje smatramo Jugoslavijom. A i kultura i istorija su neupitne kategorije, jer su se one stvarale toliko dugo koliko je i Jugoslavija postojala, i ne mogu nestati u trenutku, tvrde nosioci ideje jugoslovenstva.

- Mnogi misle da je ovo stvaranje veštačke nacije, ili nadnacije, ali to nije tačno. Naši zahtevi su potpuno realni, ako znamo da ima mnogo ljudi koji su voleli onu državu i doživljavaju je kao svoju i dalje. Dobro je što se posle svega što se desilo javljaju takve incijative, i moram reći da je dobro i to što je u Subotici i danas svaki drugi brak mešovit - kaže Mikloš Olajoš Nađ, član Predsedništva SKJ Subotice.

On pominje i činjenicu da je najmanje nacionalista među Jugoslovenima, te i formiranje nacionalnog saveta Jugoslovena može biti samo pozitivna stvar, kada je rečo borbi protiv svih nacionalizama koji su i danas opasnost u Srbiji. U Ministarstvu za ljudska i manjinska prava kojem treba podneti takav zahtev kažu da su, prema postojećem, a verovatno i budućem zakonu, kriterijumi za formiranje jednog nacionalnog saveta nacionalnost, obrazovanje, kultura i službena upotreba jezika i pisma, što Jugosloveni sigurno neće moće da ispune.

Zahtev za formiranje nacionalnog saveta Jugoslovena trebalo bi da bude podnet krajem februara. Rezultat te inicijative, prema pomenutim reakcijama iz Ministarstva za ljudska i manjinska prava, neizvesna je, ali u inicijativnom odboru Jugoslovena kažu da će se pozivati na svoje zakonsko pravo, koje je po njima, za razliku od stava Ministarstva - vrlo izvesno.

Potrebna nam je politicka *kontra ofanziva*..potrebno je da komunisti budu clanovi sindikata u svojim sredinama, potrebno je da se iz svesti radnih ljudi izbaci pojam *najamnina*...*nadnica*...mora im se objasnjavati i objasniti da samo pobeda komunista na parlamentarnim izborima moze de da izvede stanovnistvo iz krize. Promenom zakona mogu mnoge stvrai dase rese i tako zastite gradjani i povrati njihovo pravo na rad i korektnu raspodelu rezultata rada. Stoga bi trebalo ostvariti kontakt sa ostalim KP...i iskristalisati saopstenje, slogan i *predlog*...deviza koja ce biti prisutna kod svih aktivnosti. Teziste je osmocasovno radno vreme, raspodela prema radu...ispunjavanje zakonskih obaveza *poslodavaca*, takodje, ponasanje Narodne banke...banaka u opste...

PRESS...*najpriznatiji terapeut*..od kga je *priznanje*...

Počalji Milan Danas u 6:54 pm
*ljudi koji su bili pobednici u socijalizmu ne moraju biti u kapitalizmu*...OTKAZ, savet *tarapeuta*..
...*Prva greska je da ljudi to dozivljavaju licno. Treba da shvate da zivimo u kapitalizmu i da moraju da razumeju kako on funkcionise. Preporucujem da povecaju svoju trzisnu vrednost i da se edukuju jer kapitalistu zanima koliko neko moze da doprinese njegovom preduzecu da zaradi*...*Drzava nije zainteresovana za pojeinca, pa on mora da preuzme odgovornost i sam se bori za svoju buducnost i tu nije dovoljno biti dobar radnik, vec treba i misliti, a za to je potrebno znanje. * Hm, hmm nejasno mi je da li je *najpoznatiji terapeut*..pobegao kao pacijent,,...pa prima 1.000.000 najurenih gradjana...kao *terapeut*..da im objani, da moraju da misle ko neki Cume, Cane, Karic...pa kada to *nauce* osnuju *krizne stabove*...opljackaju neku Deltu i slicno...i organizuju drzavu i drustvo...u kome nece *pacijenti* da budu *terapeuti*...*vracare*..*zvezdocatci*...nije to nista *licno*, jeste malo manijakalno, nije licno nego *drustveno*...*dosmanlijsko*...

Sociokulturni rasizam u Srbiji

Kada je život ispražnjen od svake vrednosti sem one da se u borbi preživi, zaista je prirodno što se u našoj svesti pojavljuju oni Drugi, koji ugrožavaju naš životni prostor
slika Klasno raslojavanje društva, kao posledica tzv. tranzicije iz socijalizma u kapitalizam, neminovno se odražava i u svesti društvenih aktera. Mahnito društveno raslojavanje dovodi do erozije nekadašnje ujednačene svesti. Društvo se više ne doživljava kao zajednica ljudi koji sa jednakim pravima
učestvuju u njegovoj izgradnji, već kao arena u kojoj se odvija borba za opstanak i u kojoj je „prirodno” da nemaju svi jednaka prava. Naturalističke metafore široko prodiru u javni govor razarajući političku zajednicu i jačajući pretpolitičko stanje u kome je čovek čoveku vuk i u kome vlada borba svih protiv svih, a ne solidarnost. Kada život postane vrhunski zakon, ispražnjen od svake vrednosti sem one da se u borbi za život preživi, zaista je prirodno što se u našoj svesti pojavljuju oni Drugi, oni koji ugrožavaju naš životni prostor i protiv kojih moramo, samim tim, da se borimo. Oni su pretnja za naš opstanak, za nesmetano ispoljavanje naše životne energije i stoga njihova prava deluju sumnjivo. Prema njima odnosimo se s prezirom ili, najčešće, sa gađenjem. Time su na društvenoj sceni rasizmu širom otvorena vrata.

Ovaj rasizam prikriven je vatrenim polemikama koje s vremena na vreme dominiraju u našoj javnosti, u skladu sa dnevnopolitičkim potrebama ove ili one grupacije i u kojima je ta pojava isključivo u vezi sa pitanjem odnosa prema drugim rasama. Rasizam je, međutim, pojava u kojoj se neke društvene grupe tretiraju jednostavno kao niža prirodna vrsta, kao skupine podljudskih jedinki bez obzira na to da li je reč o drugoj rasi ili drugoj klasi. Tako se može govoriti o svojevrsnom sociokulturnom rasizmu, i o njemu je ovde reč. U ovom obliku, on je daleko prisutniji od onog na koji nam se napadno skreće pažnja. A s obzirom na to da je prećutan i da se intenzivno širi, problem je utoliko veći i zato ga valja razotkriti.

Ovaj rasizam valja se po Internet forumima i blogovima onih koji sebe vide kao avangardu modernizacije, u njihovim novinama i javnim nastupima. On izbija na površinu kada jedan poznati režiser sebi dozvoli da slikovito opisuje (ne)ljudski izgled pristalica drugačijih političkih stavova ili kada se određene novine pune slikama starih ljudi, takođe, pristalica drugačije politike, na čijim licima se vidi patnja, a čija je neskrivena poruka „vidi ove na šta liče”. U celini uzev, oni koji više nisu u punoj životnoj snazi, oni koji nemaju fakultetsku diplomu, i oni koji su se zadesili da ne žive u gradu bivaju obeleženi kao niža rasa prema kojoj se treba odnositi sa mržnjom i gnušanjem. Naspram starih, neobrazovanih i ruralnih stoje horde mladih, obrazovanih i urbanih koji ove prve vide kao prepreku u borbi za opstanak, sa kojom se treba na ovaj ili onaj način obračunati. Politička volja prvih, takvih kakvi „po prirodi” jesu, ne može biti legitimna i njihovo pravo glasa je stoga krajnje upitno. Iza zaglušujuće vike o „modernizaciji” i „demokratizaciji” krije se tako njihova suprotnost, retrogradni sociokulturni rasizam koji deli građane na one prvog i one drugog reda. Najveća bizarnost u svemu je činjenica da se neretko ove snage, u stanju potpune političke konfuzije, sebi ili drugima čine kao „levičarske”?!

Da ovaj sindrom sve više uzima maha pokazuje žalosni performans koji su na Trgu Republike organizovale neke studentske i omladinske organizacije sa ciljem da motivišu mlade da u što većem broju izađu na izbore. U skarednoj predstavi mogli smo videti kako studenti, preobučeni u penzionere i seljane, sprečavaju mlade da dođu do glasačkih kutija. Krajnja poenta izražena je na poleđini propagandnog letka: „Da li ti želiš da o tvojoj budućnosti presuđuju oni kojima je svejedno u kakvoj ćemo zemlji da živimo u narednih pet godina? Oni koji su ionako najbolje godine već proživeli!”. U osnovi ove nastrane logike je uverenje da je starima svejedno, jer su ionako pri kraju života (možemo da pitamo zašto uopšte žive kada su „najbolje godine već proživeli”), da je seljanima, takođe, svejedno, jer ionako ne žive u „pravoj” životnoj sredini (urbanoj) i da je neobrazovanima svejedno, jer ne mogu, kao takvi, da osete blagodeti savremenog života koji se zasniva na obrazovanju. Sve u svemu, nejasno je zašto uopšte postoje, a naročito zašto imaju pravo da glasaju.

Ovi simptomi društvene patologije koji bujaju na talasu aktuelne tranzicije svedočanstvo su tragičnog sloma nekadašnjih društvenih ideala. Dok su mladi i obrazovani nekada isticali vrednosti socijalne pravde, danas su dominantne socijalna diskriminacija i segregacija, a društvenu solidarnost sa prezrenima i poniženima zamenilo je nezadovoljstvo spram njih. Nekada su se vodile borbe za drugačiji, bolji svet, danas se iscrpljujemo u borbi za opstanak u ovom svetu, imajući pred sobom belu šengensku vizu kao ispunjenje najviših ideala. U suludoj trci ka tom cilju uništene su univerzalne vrednosti ljudske emancipacije. Umesto da konačno zakoračimo u carstvo slobode, vratili smo se nazad u varvarstvo klasne eksploatacije i socijalnog rasizma.
Mario Kalik, nastavnik filozofije

Лењин је дошао у Петроград у специјалном, запечаћеном возу[тражи се извор од 05. 2011.]. Наиме, немачке власти су желеле да избаце Русију из рата, а било им је добро познато да се Лењин, као и његове присталице, бори за излазак из рата. Ту су немачке империјалне власти имале своју рачуницу у окончању рата на истоку, да би пребацили снаге на западно бојиште. Лењин је знао за њихове калкулације и искористио их: успео је да испослује да заједно са неколико десетина присталица (међу њима су били и будући бољшевички прваци Зиновјев и Радек) добије пролаз екстратериторијалног воза, посебне композиције која се, пошавши из Швајцарске, смела зауставити у Немачкој само због набавке намирница — воз су пратила два немачка официра и неколико војника. Стигли су на Финску станицу у Петрограду за мање од два дана.

Као што је написао аустријски романописац и биограф Стефан Цвајг: „Милиони убилачке танади испаљени су у свјетском рату... Али ниједан метак није био далекометнији и није одлучније деловао на судбину новије историје него тај воз који је набијен најодлучнијим револуционарима века, у том часу јурнуо од швајцарске границе преко читаве Немачке да би стигао у Петроград и онде разбио поредак времена.“

ali polozaj radnicke klase je najbitniji, put je krivudav prema boljem drustvu i stvaranju uslova za bolje i pravednije drustvo, nekada opasan...Nosioci * lelemud 5 oktobarske (kontra)revolucije*, pre puca, su slali poruke *da je demokratija skupa*, unapred rezervisavsi udarac po dzepu radnika i seljaka za *svoje potrebe i oligarhe*.
..............................................................................................................................................................................................................
Неговао је свој култ личности, али је његова личност била јача од његовог култа

На недавно одржаном привредном форуму у Мостару неслужбено је изнета идеја о тројним састанцима влада Србије, БиХ и Хрватске, све у циљу бољег економског повезивања. Код неких, то је одмах дочекано са ужасом и алузијама о повампирењу неке нове Југославије. Други кажу да недостаје још само конкурс за улогу новог Тита. И све то у време када пада 30 година од смрти маршала велике Југославије. Заиста, шта би данас урадио Тито? Колико једна таква личност недостаје овим просторима? И да ли уопште недостаје? Је ли Тито надживео култ личности?

По природи сам пристрасан и увек навијам за оне државнике који када иду у посету САД прво слете авионом своје државе у ваздухопловну базу Ендрјус крај Вашингтона, па онда хеликоптером америчког председника стигну на травњак Беле куће. Уз почасне плотуне топова док високи гост излази из хеликоптера, па свечани строј свих видова америчких оружаних снага. У протеклих 20 година ниједан државник са простора бивше СФРЈ није имао такав дочек у САД. Наравно, била су друга времена. Наравно, били су и други државници...

Када је Тито бродом „Галеб“ ишао у прву послератну посету Великој Британији, кроз Средоземље су уз „Галеб” у почасној пратњи пловиле две британске крстарице и један носач авиона. На гату Темзе у Лондону маршала Југославије дочекали су британска краљица Елизабета и премијер Винстон Черчил. Неко би рекао, била су то друга времена, то је историја, сплет срећних околности за Тита. Наравно, али у школи су нас учили да колико историја прави велике људе, толико и велики људи праве историју.

Економска криза у Србији све више буди сећања на оно што је Тито говорио: „фабрике радницима, оне су ваше, радничке”. Сада би на то рекли како нема више самоуправљања и демагогије. Па и нема, али има радника који леже на пругама, блокирају путеве, штрајкују глађу, преврћу контејнере у потрази за остацима хране. Да се разумемо, моја породица и са очеве и са мајчине стране је у Краљевини Југославији била доста богата. После доласка Тита на власт све су нам узели. До данас нам ништа нису вратили. Ни они социјалисти-комунисти пре, ни ове демократе сада. Па, опет, када неког свечано прате крстарице и носач авиона тај увек има моје поштовање.

Винстон Черчил је подржавао Тита не зато што је волео комунисте, већ зато што су Енглези утврдили да је допринос Титових партизана у борби против нациста много већи него припадника ЈКВ Драже Михаиловића. Јер, Тито је формирао војску коју нису имали ни француски, ни грчки, ни пољски покрет отпора. Титов сукоб са Стаљином није био из доктринарних или идеолошких разлика, већ је Стаљин у Титу видео најопаснијег конкурента у светском комунистичком покрету.

Наравно, Тито је имао и доста грешака. Злоупотребљавао је стечени углед да би што дуже остао на власти. Сурово је кажњавао оне који су били за Совјетски Савез и резолуцију Информбироа, на Голом отоку је био стаљинистички гулаг. Неки кажу гулаг за стаљинисте. Гушећи национализме Титов режим је несумњиво кршио и нека људска права. Државу није на време реформисао, дозволио је негативну селекцију кадрова у партији да би могао све то боље да контролише. Устав из 1974. године био је велика Титова грешка, многи кажу посебно у односу на аутономне покрајине.

Тито је волео живот и знао је да ужива у њему. Није присвојио ниједан динар и ниједан од многобројних поклона које је добијао од иностраних шефова држава. Све што је имао остало је бившим југорепубликама. Неговао је свој култ личности, али је његова личност била јача од његовог култа. Југословенско друштво, ипак, није постало тоталитарно.

Начин како је Тито одржао неутралну позицију Југославије између НАТО-а и Варшавског уговора, одбијање да прихвати совјетски модел комунизма донео му је симпатије средње класе у Југославији и подршку Запада. У покрету несврстаних Југославија је била лидер, успела је да спречи многе државе трећег света да приступе совјетском блоку, чиме су оне сачувале своју неутралност. Захваљујући Титовим способностима Југославија је неколико деценија живела у миру и релативном благостању, што није било лако и поред кредита који су стизали са Запада. Као што видимо, кредити и даље стижу, а благостања још нема...

Један од старих српских завереника из „младе Босне” покојни Васа Чубриловић имао је обичај да каже да ниједна личност у српској историји, била она краљ била принц, никада није постигла онолико колико је урадио Тито. Српски војни пилоти још лете на авионима које је направила Титова Југославија, истина треба нам годину дана да набавимо гуме за те авионе.

А можда је главна Титова мана била што није био крштен у православној цркви…

Мирослав Лазански

*Kako se cistilo imanje lordovice Sterelend od 1814 pa do 1820 godine
sa njenog imanja bilo je isterano 15.000 dusa. Njihova sela su bila
sravnjena sa zemljom. narod se odupirao, borio. U pomoc lordovici
poslata je vojska. Bilo je slucajeva da su palili ljude u njihovim
vlastitim kucama. Na taj nacin oslobodjeno je od seljaka 794 akera
zemlje, na kojima se kasnije gajilo 131.000 ovaca. Ovaj model iz
engleske primenjivace se i dan danas….pada u oci da kojekakvi
*gladijatori* i slicni njemu operisu samo situacije komunista..ali
kada neko *burzoaskog porekla* kao navedeni primer iz engleske…ili
*domaceg* porekla ili podrijetla..radi to isto…obavezno se stavlja pod
*crkveno zvono* i ne obradjuje..jer, *ucinak prvobitne akumulacije*
ili ti *ucinkovitost prvobitne akumulacije*…je opravdan kada
*Stojadinovicevi grabe svoje* i *Pavelicevi grabe svoje* i jedni i
drugi od hriscanskih naroda. Marks pise…*Pljacka crkvenih dobara,
lopovsko otudjivanje drzavnih dobara, kradja opstinske svojine,
uzurpatorsko i s bezobzirnim nailjem sprovodjeno pretvaranje feudalne
i plemenske svojine u modernu privatnu svojinu-idilicni metodi
prvobitne akumulacije.*.. Prema tome, lopuze ne prave razliku u
*vlasnistvu*…svedoci smo da su isto navedeno uradili i sa
socijalistickom, dristvenom svojinom sa nizom otimacine i licne
svojine sa povecanom stopom kriminala u svim sferama….TO GLADIJATORE
NE ZANIMA..pardon njima to ne odgovara jer bi morali da se odreknu
*donatora*..i tu tuuu mercedesa. Zato majaju narod sa bajkama, svode
sve opljackano na komuniste u sred inza vreme pljacke svojih
ISTOMISLJENIKA !
Narode u red…ljubite ih u ruku…!*