Програмске смернице деловања Комунистичке Партије Србије

Србија се данас налази пред историјским изазовом налажења свог државног, социјалног и духовног идентитета. Држава је суочена са изазовом губитка дела суврене територије, нема грантовано дефинисане границе према суседима, није чвршће интегрисана ни у једну ширу регионалну или континенталну целину, економског, војног или политичког карактера. Таква ситуација одлучно опредељује и њен миноран утицај на међународном плану. Србија буквално плута, као и огроман део њеног становништва, који је изгубио компас сопственог усмерења. На политичкој сцени нема снаге, сем Комунистичке партије Србије, која је у стању да одреди правац и изабере смер новог друштвеног окупљања и кретања.

На унутрашњем политичком плану влада анархија оличена у постојању читавог варијетета политичких партија које програмски и циљно лутају, опредељујући се за компромитована историјска решења, немајући снага, материјалних могућности нити дубље укорењености у интересима народа. Не ретко се спроводе директиве спољних фактора без икакве одговорности према интересу државе и сопственог становништва, а на корист појединца на истакнутим положајима у самим партијама. Око њих се окупљају ројеви потпуно бескорисних присталица спремних да при првом „изборном успеху“ заузму ничим заслужене позиције у државној управи. Ови, пак, нити знају шта би са собом, нити са народом чије би интересе требало да заступају и испуњавају.

Комунистичка партија Србије је спремна да пред народом и државом преузме одговорност вођења и управља земљом у њеном најкритичнијем тренутку. Ослонце представљају народ и свест о историјској мисији, која ју је водила као и 1941. године, да се ухвати у коштац са најгорим непријатељима њеног опстанка. То су домаћи протагонисти страних интереса у свим сферама јавног живота, некритички примењена страна решења на домаће прилике и погубан духовни и морални утицај који страни фактор има на свакодневни живот. Преиспитивање привредног и политичког модела се свакако налазе у првом плану деловања КПС-а. Јасан увид у оно са чиме су суочени народ и цела земља биће несаломив путоказ у свакодневној борби за реафирмацију независности, суверености и државног интегритета као и благостања народа.

Проблем довођења најодговорнијих чланова друштва на најодговорније политичке и друге позиције у друштву какво замишљамо неће се решити никаквим учлањивањем у одговрајуће партије, већ само само ослонцем на народну снагу у чему налазимо извор и инспирацију за нова прегнућа. Потребан је својеврстан душтвени апел који би морао имати снагу најдубљег поверења у људе који су потребни овој земљи, али и спремни да своје таленте и потенцијале ставе на располагање народу. Карактер друштва за које се залажемо опредељен је интересима најширих радних слојева, а никако уских и привилегованих група које сада владају финансијском и политичком сценом Србије. У страним инвестицијама не видимо пресудан фактор за решавање привредних проблема иако признајемо његову важност. Знање, воља, мотив и труд домаћег фактора од далеко су веће важности за покретање посусталог друштвеног динама.

Ангажованост младих и пре свега стручних кадрова морају давати основни тон напору за реконструкцију друштва. Схватамо да је чишћење различитих сегмената друштвене стварности од непотребног приноса са стране дуготрајан процес, што не значи да његовом изазову не би приступили са свом одлучношћу и бескомпромисношћу. У томе би нарочиту улогу морали да имају уметнички кругови. Спорт би морао да потражи оправдање за своју егзистенцију у најширем опредељењу за социјално-физичку регенерацију друштва. Спотрска друштва би морала бити финансирана од стране државе, а у школама спортске активности морају бити бесплатне и појачане. То би била добра база за високо професионални спорт који би био у функцији афирмације државе и повећања кохезије целог друштва. Не тражимо само обнову старог, већ још више иницирање новог друштва, свежих идеја неоптерећених никаквим наносима од раније, поготово страним интересима.

Некритричка преузимања страних идејних и друштвених модела одбацујемо, тражећи оно што највише одговара карактеру живота и рада на просторима на којима живи српски народ. Уважавамо и признајемо, али и тражимо даљу афирмацију различитих националности у нашој средини. Путеви тога морају се знатно разликовати од досадашњих начина и модела путем политичког организовања које се компромитује, а често пута има и скривен циљ у историјском реваншизму чинилаца који су историјски дефинитивно поражени. Српски народ је отворен за сарадњу са другим народима само на принципима зједничког уважавања међусобних разлика и интереса.

Питање власничких односа у Србији је решено на неприхватљив начин кроз пљачку друштвене имовине чиме су оштећени најсиромашнији слојеви и они који су живели од сопственог рада. Зато би праведно опорезивање нових власника морало бити један од најпречих задатака у процесу мењања друштвених односа, док би његов циљ било успостављање не само праведнијег већ и ефикаснијег режима власништва. Проблем запошљавања је гурнут на маргину друштва а познато је да се он везује пре свега за проблме афирмације младих нараштаја. Он мора добити приоритетан значај јер има многостран утицај на даљи развој друштва.

Неопходно је јасно утврдити социјални минимум за достојанствен живот сваког човека. Јачањем друштвене солидарности треба разбити наметнути идеал индивидуализма (прагматично-себичног).

Системи неопходни за функционисање друштва морају бити у власништву државе или под државном контролом.

Комунистичка Партија Србије

Narodu se od strane levih partija nenudi nista konkretno. Predlazem da se pocne sa pisanjem predloga teksta novog ustava. To je konkretna i jasna stvar. Pokusati usaglasavanje svih levih partije oko teksta, saciniti kopije podeliti drugim kp na razmatranje, konacnu verziju usvojiti. Potom preci direktno na teren, skupljanje potpisa gradjana kako bi se islo dalje. Tako bi se testirala volja gradjana...SOCIJALIZAM ILI ovo zlo.

Da li će KPS učestvovati na sledećim izborima?

i ina je sastavni deo partijskog zivota, definitivna odluka nije donesena. Vise elemenata utice na stranacki polozaj u tom momentu. Do tada, pricaj sa tvojim poznanicima i drugovima..mozda neka mala partijska celija...malo konspiratvna u pocetku, da vidite kako ide..imali interesovanja..zavisno od situacije..glavni odbor...pa polako. Skoni statut i program..malo proucite, da budete u temi, pitace vas drugari sta, kako, cilj.pozdrav.

*Vlasnik*..vratio radnicima na upravljanje *ZASTAVA ELEKTRO*..do daljnjeg....potrebno je da radnici momentalno sazovu zbor radnih ljudi i izglasaju RADNICKI SAVET...potrebno je da sindikat osnuje KRIZNI REVOLUCIONARNI STAB....potrebno je da na jarbolu istaknu CRVENI BARJAK SAMOUPRAVLJACA....!!!

I Broza su jednom intevjisali...rekao je *za mene cujem govore da sam ostario i izlapeo i da govorim jedno te isto, pa moram da govorim jedno te isto..dok me ne poslusaju i urade sto treba*
http://komunistiks.blog.rs/blog/komunistiks/generalna/2009/01/14/smrt-lovca-na-komuniste

Ko si, covjece ko si
Ti sto gazis po mojoj rosi
Ko si ti, za ime Boga
Sta radis tu na pragu doma moga

Kazi mi, ko ti pravo daje
Da noga tvoja na moju zemlju staje.
Ko si da ruka tvoja, moje plodove bere
Kao da nemas Boga, da nemas vjere.

Od kud ti pravo da slusas moje ptice
One ne pjevaju tebi, ti si im strano lice
Zasto pokusavas, da beres moje voce
Ono moju ruku trazi, moju ljubav hoce

Zar ne vidis ovdje predaka mojih znoj
Oni su ovdje stvarali, citav zivot svoj
Idi sa moga,vrati se svojoj kuci
Tamo ce lakse i tvoje srce tuci

Ti i sam znas nije ti ovdje mjesto
Na tudjem ces naci sebi samo prokletstvo.
Idi kuci svojoj, tamo ces naci srecu
Sto si na mome bio, za zlo, uzet ti necu.

Pridružen/a: 19. 01. 2007. (09:18:51)
Postovi: 801
Lokacija: SFRJ

PostPostano: 18.12.2007, 20:44 Naslov: Lenjin - Oproštajno pismo švajcarskim radnicima Citirajte i odgovorite
V.I.Lenjin
Oproštakno pismo švajcarskim radnicima

Drugovi švajcarski radnici!

Odlazeći iz Švajcarske u Rusiju radi nastavljanja revolucionarno—internacionalističkog rada u svojoj otadžbini, mi, članovi Ruske socijal—demokratske radničke partije, ujedinjene oko Centralnog komiteta (za razliku od druge partije, koja nosi isto ime, ali koja je ujedinjena oko Organizacionog komiteta), šaljemo vam drugarski pozdrav i izraz dubokog priznanja za drugarski ondos prema emigrantima.

Dokle su vas otvoreni socijal—patrioti i oportunisti, švajcarski „grtlijanci’’, koji su, kao i socijal—patrioti svih zemalja prešli iz tabora proleterijata u tabor buržoazije, dokle su vas ti ljudi otvoreno pozivali da se borite protiv štetnog uticaja inostranaca na švajcarski radnički pokret – dok su prikriveni socijal—patrioti i oportunisti, koji čine većinu među vođama švajcarske partije, vodili u skrivenom obliku istu takvu politiku – dotle mi moramo izjaviti da smo od strane revolicionarnih socijalističkih radnika Švajcarske, koji stoje na internacionalističkom gledištu, nailazili na plamene simpatije i da smo za sebe izvukli mnogo koristi i drugarskog opštenja sa njima.

Mi smo uvijek bili osobito oprezni kad smo govorili o onim pitanjima švajcarskog pokreta za čije je upozoravanje potreban dug rad u lokalnom pokretu. Ali oni od nas koji (a taj broj ne iznosi više nego deset do petnaest ljudi) bili članovi švajcarske socijalističke partije, smatrali su za svoju dužnost da u opštim i bitnim pitanjima međunarodnog socijalističkog pokreta odlučno zastupaju svoje gledište, gledište „Cimervaldske ljevice’’, da se odlučno bore ne samo protiv socijal—patriotizma, nego i protiv pravca takozvanog „centra’’, kome pripadaju R. Grrim, F. Pnajder, Žak Šmid i drugi u Švajcarskoj, Kauciki, Haze, „Arbeitgemeinschaft’’ u Njemačkoj, Longe, Presman i drugi u Francuskoj, Snuden, Ramzej Makdonald i drugi u Engleskoj, Turati, Traves i njihovi prijatelji u Italiji, gorepomenuta partija „Organizacacionog komiteta’’ (Akselrod, Martov, Čheizde, Skobeljev i drugi) u Rusiji.

Mi smo solidarno radili sa onim revolucionarnim socijaldemokratima Švajcarske koji su se okupili delimično oko časopisa „Freie Jugend’’110, koji su sastavlali i širili motive referenduma (na njemačkom i francuskom jeziku), sa zahtjevom da se u aprilu 1917. g. sazove kongres partije radi rješavanja pitanja o stavu prema ratu – koji su na ciriškom kantonalnom kongresu u Tesu predložili rezoluciju mladih i „lijevih’’ po pitanju rata111 – koji su izdali i širili u nemim mjestima francuske Švajcarske (u martu 1917. godine) letak na francuskom i njemačkom jeziku – „Naši uslovi za mir’’ itd.

Mi šaljemo bratskim pozdrav onim drugovima s kojima smo radili ruku pod ruku, kao jednomišljenici.

Za nas nije podlegao i ne podleži ni najmanjoj sumnji da imperijalistička engleska vlada neće ni po koju cijenu propustiti u Rusiju ruske internacionaliste, nepomirljive protivnike nastavljanja imperijalističkog rata od strane Rusije.

U vezi sa tim mi se moramo ukratko zadržati na našem shvatanju zadataka ruske revolucije. Mi smatramo da to treba učiniti utoliko prije što se preko švajcarskih radnika možemo i moramo obratiti njemačkim, francuskim i italijanskim radnicima, koji govore istim jezicima kojim i stanovništvo Švajcarske, stanovništvo koje je dosada uživalo dobra mira i relativno najveće političke slobode.

Mi ostajemo apsolutno vjerni izjavi koju smo dali u Centralnom organu naše partije, u listu „Socijal—demokrat’’, koji je izlazio u Ženevi, u 47 broju, od 13 oktobra 1915. godine. Mi smo tamo rekli, ako u Rusiji pobijedi revolucija i na vlast dođe republikanska vlada koja želi da nastavi imperijalistički rat, rat u savezu sa imperijalističkom buržoazijom Engleske i Francuske, rat radi osvajanja Carigrada, Jermenije, Galicije itd. Itd, da ćemo mi biti najodlučniji protivnici takve vlade, da ćemo mi biti protiv „odbrane otadžbine’’ u takvom ratu.

Približno takav slučaj je nastupio. Nova vlada Rusije, koja je vodila pregovore sa bratom Nikole II o uspostavljanju monarhije u Rusiji i u kojoj najglavnije, presudne položaje zauzimaju monarhisti Ljvov i Gučkov, ta vlada nastoji da obmane ruske radnike pomoću parole „Nijemci moraju svrgnuti Viljema’’ (pravilno! Ali zašto se ne bi dodalo: Englezi, Italijani i drugi – svoje kraljeve, a Rusi svoje monarhiste, Ljvova i Gučkova??). Ta vlada nastoji da pomoću takve parole i ne objavljujući one imperijalističke, pljačkaške ugovore koje je carizuam zaključio sa Francuskom, Engleskom i drugima, i koje je vlada Gučkova—Miljukova—Kerenskog potvrdila – prikaže svoj imperijalistički rat s Njemačkom kao „odbrambeni’’ (tj. kao pravedni i opravdan čak i sa gledišta proleterijata) - da kao „odbranu’’ ruske republike (koje u Rusiji još neme i koju Ljigovi i Gučkovi još nisu čak ni obećali da će osnovati!) prikažu odbranu pljačkaških, imperijalističkih, razbojničkih ciljeva ruskog, engleskig itd. kapitala.

Ako govore istinu posljednje telegrafske vijesti, koje ukazuju na to da je između otvorenih ruskih socijal—patriota (tipa g. g. Plehenova, Zesuličeve, Potresova itd.) i partije „centra’’, partije „Organizacionog komitera’’, partije Čheizea, Skobeljeva i drugih, došlo do nečega nalik na zbliženje na bazi parolole: „dogod Nijemci ne svrgnu Viljema, naš rat je odbramben’’ – ako je to istina, odnda će mo mi sa udvostručenom energijom povesti borbu protiv partije Čheidza, Skobeljeva i drugih, borbu koju smo mi i ranije uvijek vodili sa tom partijom zbog njenog oportunističkog, kolebljivog, nesigurnog političkog držanja.

Naša je parola: nikakve podrške vladi Gučkova—Mijukova! Obmanjuje narod onaj koji govori da je takva podrška potrebna radi borbe protiv uspostavljanja carizma. Naprotiv, upravo je Gučkovljeva vlada već vodila pregovore o uspostavljanju monarhije u Rusiji. Samo su naoružavanje i organizacija proelterijata kadri da spriječe Miljukove i Koda uspostave monarhiju u Rusiji. Samo je revolucionarni proleterijat Rusije i čitave Evrope, koji ostaje vjeran internacionalizmu, kadar da izbavi čovjačnstvo strahota imperijalističkog rata!

Mi ne zatvaramo oči pred ogromnim teškpćama koje očekuju revolucionarno—internacionalistričku avangardu perleterijata Rusije. U takvo vrijeme koje mi doživljujemo moguće su najoštrije i najbrže promjene. U 47 broju „Socijal—demokrata’’ mi smo jasno i otvoreno odgovorili na pitanje koje se samo sebi nameće: šta bi aša partija uradila kad bi je revolucija još ovoga časa dovela na vlast? Mi smo odgovorili: (1) mi bismo smjesta ponudili mir svima zaraćenim narodima, (2) objavili bismo naše uslove mira, koji se sastoje u momentalnom oslobađanju svih kolonija i svih ugnjetenih ili nepunopravnih naroda, (3) odmah bismo otpočeli i doveli do kraja oslobađanje naroda koje ugnjetavaju Velikorusi, (4) mi ni na trenutak ne obmanjujemo sebe da bi takvi uslovi bili neprihvatljivi ne samo za monarhisitičku, nego i republikansku buržoaziju Njemačke, i ne samo Njemačku, nego i za kapitalističke vlade Engleske i Francuske.

Mi bismo morali voditi revolucionarni rat protiv njemačke, i ne samo njemačke buržoazije. Mi bismo taj rat poveli. Mi nismo pacifisti. Mi smo protivnici imperijalističkih ratova oko podijele plijena između kapitalista, ali smo mi uvijek proglašavali za apsurd to, kada bi se revolucionarni proleterijat odrekao revolucionarnih ratova koji mogu biti nužni u interesu socijalizma.

Zadatak koji smo mi ocrtali u 47 broju „Socijal—demokrata’’ džinovski je velik. On se može riješiti samo u dugom nizu velikih klasnih bitaka između proleterijata i buržoazije. Ali nisu naša nestrpljivost, nisu naše želje, već objektivni uslovi, stvoreni imperijalističkim ratom, doveli čitavo čovječanstvo u ćorsokak, stavljali ga pred dilamu: ili da dopusti da pogine još nekoliko miliona ljudi i da do kraja razori svu evropsku kulturu, ili da pravda vlast u svim civilizovanim zemljama u ruke revolucionarnog proleterijata, da ostvari socijalističku revoluciju.

Ruskom proleterijatu pala je u dio velika čast da otpočne niz revolucija, koje sa objektivnom nužnošću rađa imperijalistički rat. Ali je nama apsolutno tuđa misao da smatramo ruski proleterijat izabranim proleterijatom među radnicima drugih zemalja. Mi vrlo dobro znamo da je proleterijat Rusije slabije organizovan, pripremljen i svijestan od radnika drugih zemalja. Ne neka posebna svojstva, nego samo specijalno nastali istorijski uslovi učinili su ruski proleterijat za izvjesno, možda veoma kratko vrijeme inicijatorom revolucionarnog proleterijata čitavog svijeta.

Rusija je seljačke zemlja, jedna od najzaostalijih evropskih zemalja. Socijalizam u njoj ne može neposredno i momentalno pobijediti. Ali seljački karakter zemlje, uz ogroman sačuvani zemljišni fond plemića—spahija, na bazi iskustva iz 1905 godine, može buržoakso—demokratskoj revoluciji u Rusiji dati ogroman zamah i pretvoriti našu revoluciju u prolog svjetske socijalističke revolucije, u stepenik koji vodi ka njoj.

U borbi za te ideje, koje su u potpunosti potvđene i na iskustvu iz 1905 godine, i na onom iz proljeća 1917 godine, formirala se naša partija, nepomirljivo ustajući protiv ostalih partija, i za te ideje mi ćemo se i ubuduće boriti.

U Rusiji socijalizam ne može neposredno i momantalno pobijediti. Ali seljačka masa može dovesti neminovnu i sazrelu agrarnu revoluciju do konfiskacje itavog nesagledivog spahiskog zemljišnog posjeda. Tu parolu mi smo uvijek postavljali, i nju su sada u Petrogradu postavili i Centralni komiter naše partije, i list naše partije „Pravda’’. Za tu parololu proleterijat će se boriti, nimalo ne zatvarajući oči pred neminovnošću ogorčenih klasnih sukoba između poljoprivrednih najamnih radnika i njima bliskih najsiromašnijih seljaka, s jedne strane, i imućnih seljaka, koje je ojačala Stolipinova sgrarna „reforma’’ (1907 – 1914. godine), s druge strane. Ne treba zaboravljati da su 104 seljačka poslanika i u prvoj (1906) i u drugoj (1907) Dumi iznijela revolucionaran agrarni projekt, koji zahtijeva nacionalizaciju svih zemljišta i raspolaganje njima preko mjesnih komiteta, izabranih na bazi punog demokratizma.

Takva revolucija, sama po sebi, ne bi još bila ni najmanje socijalistička. Ali bi ona dala ogromnog potstreka svjetskom radničkom pokretu. Ona bi vanredno ojačala pozicije socijalističkog proleteriajta u Rusiji i njegov uticaj na poljoprivredne radnike i najsiromašnije seljake. Ona bi gradskom proleterijatu omogućila da razvije, oslanjaući se na taj uticaj, takve revolucionarne organizacije kao što su „sovjeti radničkih poslanika’’, da njima zamjeni stara oruđa za ugnjetavanje, koja su pripadala buržoaskim državama, vojsku, policiju, činovništvo, da sprovede – pod pritiskom nepodnosivo teškog imperijalsitičkog rata i njegovih podljedica – niz revolucionarnih mjera u cilju kontrole proizvodnje i raspodjele proizvoda.

Ruski proleterijat ne može samo svojim snagama pobijedonosno završiti socijalističku revoluciju. Ali on može ruskoj revoluciji dati takav zamah koji će stvoriti najbolje uslove za nju, koji će je u izvjesnom smislu otpočeti. On može da olakša siruaciju za stupanje u odlučne bitke svoga glavnog, najvernijeg, najpouzdanijeg saradnika, evropskog i američkog socijalističkog proleterijata.

Neka se malovjerni predaju očajanju povodom privremene pobjede u evropskom socijalizmu takvih odvratnih lakeja imperijalističke buržoazije kao što su Šajdemani, Legini, Davidi i Ko u Njemačko, Samba, Ged, Renodel i Ko u Francuskoj, fabijanci i „laburisti’’112 u Engleskoj. Mi smo čvrsto ubijeđeni da će talasi revolucije brzo smesti tu prljavu pjenu na svjetskom radničkom pokretu.

U Njemačkoj već vri raspoloženje proleterske mase, koja je čovječanstvu i socijalizmu tako mnogo dala svojim upornim, istrajnim, energičnim organizacionim radom tokom dugih decenija evropskog „zatišja’’ 1871—1914 godine. Budućnost njemačkog socijalizma ne pretstavljaju izdajnici Šajdemani, Legini, Davidi i Ko, niti takvi kolebljivci, beskarakterni političari, prisutni šablonerijom „mirnog’’ perioda, kao što su to g.g. Haze, Kaucki i njima slični.

Ta budućnost pripada onom pravcu koji je dao Karla Libknehta, koji je stvorio „grupu Spartak’’, koji je vodio propagandu u bremenskoj „Arbeiterpolitik’’.113

Objektivni uslovi imperijalističkog rata služe kao garantija za to da se revolucija neće ograničiti na prvu etapu ruske revolucije, da se revolucija neće ograničiti na Rusiju.

Njemački proleterijat je najvrjerniji, najpouzdaniji saveznik ruske i svjetske proleterske revolucije.

Kada je naša partija dala u novembru 1914. godine parolu: „pretvaranje imperijalističkog rata u građanski rat’’ ugnjetenih protiv ugnjetača, za socijalizam – ta parola bila je dočekana sa neprijateljstvom i zlobnim potsmjesima od strane socijal—patriota, sa nepovjerljivo—skeptičkim, beskarakterno—iščekujućim ćutanjem od strane socijal—demokrata „centra’’. Nemački socijal—šovinist, socijal—imperijalsit David nazvao ju je „ludačkom’’, a predstavnik ruskog (i anglo—ruskog) socijal—šovinizma, socijalizma na riječima, imperijalizma na djelu, gospodin Plehanov, nazvao ju je „smiješnom fantazmagorijom’’ (Mittelding zwischen Traum und Komodie)*. A predstavnici centra ograđivali su se ćutanjem ili vulgarnim vicevima povodom te „prave linije, povučene u bezvazdušnom prostoru’’.

Sada, poslije marta 1917. godine, samo slijepac ne može vidjeti da je ta parola tačna. Pretvaranje imperijalističkog rata u građanski rat postaje činjenica.

Neka živi proleterska revolucija u Evropi, koja sada počinje!

Po nalogu drugova koji odlaze, članova Ruske socijal—demokratske partije (ujedinjene oko Centralnog komitera), koji su ovo pismo usvojili na sastanu od 8. aprila (po starom) 1917. godine.

N. Lenjin

Napisano 26. marta (8. aprila) 1917. godine

Beleške:

110 „Freie Jugend’’ („Slobodna omladina’’) – organ švajcarske socijal—demokratske organizacije omladine; izdavan je u Cirihu, od 1906. do 1918. godine. Za vrijeme svjetskog imperijalisičkog rata (1914—1918) pripadao Cimervadlskoj levici.

111 Misli se na „Prijedlog o izmjenama u rezolucij po pitanju rata’’, koji je napisao V.I.Lenjin i koji je u ime švajcarskih levih socijal—demokrata podnesen na kantonalnom kongresu u Tesu, koji je održan 11—12 februara 1917. godine.

112 „Laburistima’’ Lenjin naziva laburiste—članove Radničke partije (Labour Partry)

113 „Arbeiterpolitik’’ („Radnička politika’’) – nedeljni legalni časopis; izdavala ga je bremenska grupa njemačkih lijevih socijal—demokrata, od 1916 do 1919. godine.

* Nešto između sna i komedije. – Prev.
_________________
Smrt vama, fašistima!
Partizani će se opet vratiti...

Nijedan medij nije preneo vest da je početkom aprila ove godine predsednik Venecuele, Ugo Čavez, zvanično pozvao sve pristalice levih ideja da stvore Petu internacionalu!

Iako evropski mediji zdušno izbegavaju da pišu o Venecueli, vesti iz ovog dela sveta, blagodareći internetu, dopiru do ljudi u Evropi i širom sveta. Nijedan medij, na primer, nije preneo vest da je početkom aprila ove godine predsednik Venecuele, Ugo Čavez, zvanično pozvao sve pristalice levih ideja da stvore Petu internacionalu!
Šta je motivisalo Čaveza da ovo uradi?

TOTALNA EKSPLOATACIJA
Svetska ekonomska kriza pokazala je, po ko zna koji put, pravo (gotovo nakazno) lice kapitalizma, a cenu izlaska plaćaju, uglavnom, radnici i seljaci. U Venecueli, ali i celoj Južnoj Americi, kapitalizam i njegova neoliberalna ideologija su sinonim za bedu, glad, nestabilnost… Koliko su kapitalisti, pre svega oni iz SAD-a i Evrope, bili drski svedoče podaci da u ovom regionu transnacionalne korporacije, na primer, decenijama nisu davala ni dolara na ime poreza, socijalnog ili penzionog davanja državama u kojima deluju, odnosno stanovnicima tih regija. Radi se, dakle, o totalnoj eksploataciji, kako prirodnih, tako i ljudskih resursa. (Uzgred rečeno autoru ovog teksta poznanici tržišni inspektori su posvedočili da i u Srbiji ima firmi u koje ne smeju da uđu!). Nije čudo što je siromaštvo upravo u Južnoj Americi problem broj jedan. Drugi problem je što transnacionalne korporacije u Južnoj Americi, do pojave Čaveza i drugih socijalista na političkoj sceni regiona, nisu proizvedeno dostavljale na lokalna tržišta, nego su isključivo izvozili te proizvode, uključujući i lekove, hranu i građevinski materijal. Isto su pokušali i u Venecueli tokom izbora 2007. godine, kada je iz privatnih trgovačkih kompanija, naglo nestala roba široke potrošnje. Preko „Kompleksa operativnih mera“ koje sprovede specijalne službe SAD-a pokušano je izazivanje bunta stanovništva Venecuele, tako što se sproveo „deficit robe široke potrošnje“ (ulja za jelo, brašna, jaja, šećera, mesa, mleka, kafe itd, a što im je omogućavala činjenica da većinu ove robe Venecuela uvozi, a distribuiraju je privatne kompanije čiji su vlasnici protivnici ideja Čaveza. Tek pod pretnjom nacionalizacije, roba je vraćena u prodavnice. Takođe, pojedine telekomunikacione kompanije (uglavnom iz SAD-a) bile su monopolisti na tržištu i podigli su cenu telefona i razgovora do gigantskih razmera, što je omogućavalo veliki profit. U Južnoj Americi su elektrodistribucije i hidro i termo centrale (bile, a neke su i dalje) u privatnom vlasništvu. Vlasnici su to koristili da na vlast dovode sebi poslušne ljude, a u vreme izbora, ako je pretila pobeda nepoželjnog kandidata, organizovali su nestanak struje i time izazivali haos i nezadovoljstvo u državi. Privatne banke su kamate na kredite držale na nivou i do 33 odsto, što im je omogućavalo veliki profit. Privatne banke, ali i Svetska Banka i Međunarodni monetarni fond su u Južnoj Americi od tako zarađenog novca plaćali nevladine organizacije, pojedine političare, profesore univerziteta, formirali medije, a sprovodili su i druge tajne operacije kako bi doveli na vlast političare lojalne neoliberlanom konceptu države. Možda je najdrastičniji primer baš onaj iz Venecuele, gde je Svetska banka formirala u Karakasu svejužnoameričku TV stanicu (TELESUR) za borbu protiv Uga Čaveza i njegove partije, koja je svakih pola sata pozivala na ubistvo Čaveza. Činjenica je da televizijske stanice iz Južne Amerike koje kontroliše SAD i dalje vode medijsku kampanju protiv Čaveza i pozivaju na njegovo ubistvo, posebno one iz Meksika. I pored toga, venecuelanska stanica je okončala rad tek po isteku licence (što je, naravno, u zapadnim medijima predstavljeno kao ukidanje slobode medija). No, najcrnja operacija je ona koju sprovodi SAD u Južnoj Americi tamo gde su režimi neposlušni, odnosno antiamerički i socijalistički – veštačko izazivanje gladi, a potom organizovanje humanitarne pomoći (posebno za decu). Naime, pred TV kamerama se gladnoj deci dostavljaju paketi hrane sa vidnim natpisom UNITED States Agency for International Development (Državna agencija SAD-a za međunarodni razvoj). Potom sledi prikazivanje osmeha dece i izjave u kojima oni hvale SAD-a i njegovog predsednika zbog pružene pomoći.
Reakcija južnoameričkih socijalista, a posebno predsednika Uga Čaveza, bila je nacionalizacija. Prvo su nacionalizovane naftne kompanije, pa fabrike građevinskog materijala, elektrodistribucije, metalna industrija, što je još više razgnevilo transnacionalne korporacije, odnosno svetske kapitaliste i SAD.
U takvim uslovima, težeći da spase socijalističku revoluciju u Venecueli, ali i u drugim državama Južne Amerike, najpopularniji političar ovog regiona izneo je ideju o stvaranju Pete internacionale.

Domorodačko stanovništvo u potpunosti je na strani tekovina Bolivarske reolucije

SEOBA CENTRA REVOLUCIJE
Istorija organizovanja internacionala nije međutim bila slavna. Dosadašnje internacionale su imale korene i sedišta u Evropi, a ovo bi bilo prvi put da jedna važna radnička organizacija bude izmeštena van evropskog kontinenta. Prva internacionala je stvorena od Međunarodne asocijacije radnika (International Workingman’s Association), godine 1864. i predstavljala je ogromni iskorak napred. Istorijska zasluga Prve internacionale je stvaranje načela, programa, strategije i taktike revolucionarnog marksizma u svetskim okvirima. Druga internacionala stvorena je 1889. godine kao socijalistička, a raspala se početkom Prvog svetskog rata. Zasluga ove internacionale je ta što je uspela da od buržoazije, na miran način, izbori velike ustupke za radničku klasu, tačnije za rukovodstvo, odnosno da podstakne formiranje socijal-demokratije. Treća internacionala je komunistička (Kominterna), koja je imala revolucionarni, internacionalni program i veliku podršku među radništvom i inteligencijom. Staljin je ovu razorio. Četvrtu internacionalu je počeo da stvara Lav Trocki, od 1938. godine. Ubijen je 1940. godine od strane agenta Staljina, a njegovi naslednici nisu umeli da stvaralački primene njegove političke ideje. Tako je internacionala propala.
U svom govoru u Karakasu, Ugo Čavez je naglasio: „Sve prethodne internacionale su bile smeštene u Evropi, što je odražavalo žestinu tadašnjih klasnih borbi. Sada je epicentar svetske revolucije Južna Amerika, posebno Venecuela. To je neosporna činjenica, pošto je u sadašnje vreme revolucija u Latinskoj Americi otišla dalje nego bilo gde drugo u svetu“. Potom je, komentarišući osnivanje i plaćanje niza nevladinih organizacija za borbu protiv venecuelanske revolucije od Svetske banke, Čavez izneo stav da njegova Vlada, kao i vlade još nekih južnoameričkih država (Ekvadora i Bolivije) kao odgovor planiraju istupanje iz ove finansijske organizacije, dodavši: „Realna opasnost za budućnost čovečanstva je kapitalizam. Naš zadatak nije spas kapitalizma, već njegovo uništenje“.
Povodom delovanja ovoga marksistički orjentisanog intelektualca, Alan Vuds je objavio članak „Venecuelanska revolucija i zadatak komunista“ u kojem je konstatovao: „Tržišna ekonomija je izazvala krajnju i masovnu bedu po celoj Južnoj Americi. Radnici decenijama nisu mogli da žive od svog rada, ali su zato vlasnici kompanija, odnosno same kompanije imali ogroman profit.“

Venecuela nije samo ekonomska sila, nego sve više postaje i značajni vojni faktor u svetu

NOĆNA MORA ZA IMPERIJALISTE
Komentarišući inicijativu Čaveza, marksistički sajt (marxist.com) u redakcijskom članku poziva na „zaštitu venecuelanske revolucije“: „Imperijalizam na svaki način pokušava da okonča revolucionarni proces koji se razgara u Južnoj Americi. Venecuela se neosporno nalazi na čelu ovog procesa, a internacionalna politika Čaveza i njegova zalaganja za svetsku revoluciju predstavlja noćnu moru za sve imperijaliste. Venecuelanska revolucija znači smrtnu opasnost za vladajuću klasu po celoj Americi. Zato američki imperijalizam pokušava da situaciju stavi pod svoju kontrolu. Zbog toga je samo ove godine formirao sedam vojnih baza u Kolumbiji, izvršio puč u Hondurasu, započeo stvaranje novih vojnih baza u Panami, kako bi se vojno okružila Venecuela“.
Venecuelanska revolucija nema drugostepeni značaj, ona je pitanje života ili smrti. Ne samo za Venecuelu. Na kraju krajeva, paraliza američkog imperijalizma nije moguća bez stvaranja masovnog pokreta u svetskom okviru za „zaštitu revolucije“.
U tom smislu, rodoljubi Južne Amerike su već stvorili određene organizacije i započeli kampanju. Naime, cilj im je da ideje venecuelanske revolucije prošire severno od Rio Grande. Tako je započeta kampanja „Dalje ruke od Venecuele“ u koju su uključene i profesionalne kompanije koje se bave medijima, a rezultati su već vidljivi jer je, na primer, u Velikoj Britaniji održan masovni miting u podršku Bolivarskoj revoluciji koji su organizovali sindikalni pokreti, a delegacija sindikata srela se i sa Čavezom. Kampanja je prisutna u 40 država, ali, iz nekih razloga, ne i u Srbiji. To je veliki uspeh, ali politički savetnici južnoameričkih lidera procenjuju da treba ići dalje, a to dalje je osnivanje Pete internacionale. U tom smislu, učesnici marksističkih internet blogova već pronose određene parole: „Za jedinstveni svetski antiimperijalistički i antikapitalistički front!“, „Za svetsku socijalističku revoluciju!“, „Za marksistički program!“, „Da živi Peta internacionala!“, kao i stara, klasična revolucionarna parola: „Proleteri svih zemalja ujedinite se!“
Reakcija SAD-a i kapitalista, navodi Alan Vuds, bila je očekivana: Masovna medijska histerija. Svetski mediji (čiji su vlasnici, naravno, medijski magnati) počeli su da emituju saopštenja o opasnosti od „venecuelanske diktature“. Oni to rade, iako je Čavez u poslednjoj deceniji dobio sve izbore i referendume. Istovremeno venecuelanske službe bezbednosti saopštavaju da SAD pokušava da organizuje atentat na predsednika Venecuele Ugo Čaveza.

_______________________

Sledbenici Čaveza
Uporedo, dakle, sa ovim zbivanjima po Južnoj Americi mnoge države slede ideje i (socijalističku) ideologiju Čaveza. Na primer u Boliviji i Ekvadoru su nacionalizovali energetsku kompaniju IPFB, koja se bavi naftom i gasom, a u planu je, kako su saopštili predsednici ovih država, da se nacionalizuju većina inostranih kompanija, zbog, kako je to rekao predsednik Morales: „života dostojnog ljudi“, „zbog toga mi smo u obavezi da izađemo na put antiimperijalizma, antiliberalizma i antikolonijalizma“. Socijalizam će, kako je to zaključeno na međunarodnom seminaru „Naučni socijalizam – predlozi za njegovu izgradnju“, održanom ove godine u Karakasu, u 21. veku imati venecuelansko lice.

Nisam clan ni jedne partije, sto se pokazalo kao vrlo lose za pronalazenje posla u zemlji Srbiji. Naime, zavrsio sam elektro fakultet u Novom sadu pre godinu i po i od tada trazim posao. Ali nisam dosao na forum da kukam nego da predlozim sledece. Naime primetio sam sledecu stvar, iako ne iskljucujem mogucnost da nisam obaversten, mislim da vasa stranka treba mnogo vise da stvlja naglasak na razvijenost komunisticke Kine i njenu ekonomsku moc, na to da je upravo jedna komunisticka zemlja trenutno najjaca drzava na svetu a da je kapitalizam najvece zlo sto je moglo zadesiti nasu planetu. Rodjen sam krajem 1982 godine tako da nisam ziveo u zlatno doba Jugoslavije, a kako ja tako i mnogo mladih nemamo prestavu sta to znaci, upravo propagiranje jedne zemlje koja je komunisticka a pri tom najmocnija u svakom pogledu, otvorilo bi oci mladima ili ih bar nateralo da razmisle o ovoj opciji. Meni zaista nije jasno da kod nas i dalje kapitalizam kao veoma losa stvar po nasu privredu jos uvek prolazi i najverovatnije ce sve dok se privreda potpuno ne ugasi ili bar dok se privreda ne bude svela na 10-tak mocnih ljudi.
Mladi su zadivljeni sa novom tehnikom, dobrim automobilima, a sve to u posledenje vreme dolazi najvecim delom upravo iz KINE.

Iako nisam ziveo u komunistickoj drzavi mogu da se pohvalim i da jee upravo moja generacija poslednja generacija Pionira!

mogla da napravi tehnicko tehnoloski skok, koji je strpljivo pripreman. Naravno, u Kini se desava i veoma *grubi kapitalizam*..nije to zemlja bez problema. Ali vratimo se na Srbiju, zemlju u kojoj zivimo, mislim da bi angazovanje vas mldih, tebe, tvojih kolega, drugara, zaposlenih i nezaposlenih, u Komunistickoj partiji srbije, moglo da pokrene, ili makar izgura tocak zaglavljen u blatu. Takodje, Srbija.(SFRJ), nije bila u komunizmu, bila je u fazi izgradnje socijalizma,na putu, daljem cilju izgradnji komunistickog drustva, da bi u periodu 1945-1968, zvanicno stupila u *srednje razvijene zemlje sveta*, sa uspesnom zdravstvenom i socijalnom zastitom stanovnistva, mogucnostima obrazovanja i strucnog usavrsavanja. Ja sam na radnu akciju otisao sa 17. godina...kramp. lopta,takmicenje,zabava, ali rad, plan, norma... U znak secanja, sutra je poseta Kuci cveca..coveku, sa doprinosom u svetu, nazalost urusenog doprinosa u svojoj zemlji, koga su pozdravljale hiljade omladinaca i omladinki,..Pristupi KPS, licno ces se osecati bolje u saznanju da pripadas jednom pravednijem drustvu i da te to izdvaja iz okruzenju zla.

Covek koji je poveo pre svega oslobodilacki pokret, od teske imperijalisticke nemilosrdne okupacije Kine, imao je obicaj da kaze *svako ima svoj put u socijalizam*, po i danas vidljivim tragovima, Komunisticka partija (SFRJ), je imala svoj put u socijalizam, mnogo kilometara puteva, zeleznickih pruga, zelezara i fabrika je izgradjeno, razvijeni su bili i medjunarodni ekonomski odnosi, sto ukazuje da nije problem *ugledati se na Kinu*..nego upravo organizovanje Komunisticke partije Srbije, odnosno pristupanje toj partiji, jer, sledi politicka borba, borba koja mora da uvede KPS u parlament. Srbija je okovana ustavom i zakonima, nefunkcionalnim faktorima drzave i drustva, zapostavljen je rad drzave u korist njenih gradjana, a, ono sto zovu *privreda srbije* svedeno je na *grupu gradjana*, koji ne posluju za dobrobit gradjana, zaposljavanje gradjana. *Oni*..su organizovali svoju privredu koja zadovoljava *njihove* potrebe, i njih ne interesuje tvoja zaposlnost ili nezaposlenost, njihovi *uspesi* nisu proizvod znanja i rada, uzaptili su i sredstva za proizvodnju i poslovne partnere i trziste. Jer, razlika je proizvoditi, na pincipima prosirene reprodukcije, za zadovoljnje potreba gradjana i kako vidimo proizvodnje i prometa za potrebe grupe bogatih gradjana, nekoliko skupih kuca i vila, nekoliko dzipova i jahti...uz upregnuti sve resurse, po sopstvenom izboru, bez obaveze kompletnog i kompleksnog razvoja Srbije.

Sve ja to znam, i u potpuno se slazem. Ali gomila mladih ne moze da stvori sliku sta u stvari znaci socijalizam. Pa upravo iz tih razloga vam savetujem da kao za uzor uzmete neku zemlju u kojoj bi mladi videli uzor, oni se ne secaju Jugoslavije iz 70-tih. Omladini su napunjene usi o nekoj denacionalizaciji, i o tome sta im je navodno oteto za vreme komunizma, a kada pitam drugare, ako im je oteto kako su im roditelji uspeli da stvore kuce, kazu da je to bilo drugo vreme. Pa dobro neka i meni neko sada nesto otme, a neka mi potom dozvoli da sa svojih 28 godina stvorim dom i zasnujem porodicu kao njihovim roditeljima.

*.. Ne plašimo se kazne. Skupili smo oko 10.000 potpisa, ali ne žurimo. Stranku ćemo registrovati čim skupimo 19.000 do 20.000 potpisa. Partija koja ne može sama da se finansira ne treba da postoji. Iduće nedelje treba da se sklopi ugovor o izvozu poljoporivrednih, friških, smrznutih i prerađenih proizvoda između naših i ruskih privrednika. Mi ćemo od toga imati procenat i tako se izdržavati svojim radom. *..poruka je Josipa Joske Broza.
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Vi ste na potezu...pitanje je prosto...zasto samo u Rusiju..??? Zasto ne u sredine u kojima VI zivite, Zasto i VI ne ponudite preko njega proizveode iz vasih zemalja Evrope i Sveta...*Crvena berza*...neka radi....*Sve je to revolucija koja tece* rekao bi revolucionar Svetozar Vukmanovic Tempo...ekonomsko povezivanje, ostvarenje klasnog interesa....??? Povezujte KP...preuzimaj te, otimaj te TRZISTE.....osvrnite se oko sbe, mozda bas vas komsija, rodjak, ima voce povrce, pravi ambalazu, bavi se prevozom, siroko je polje aktivnosti.
Socijalizam j imati posao, radno mesto,samostalan rad, adekvatna nadoknada za rad, odlazaak kod lekara, zubara, apoteku sa zdravstvenom knjizicom bez ikakvog dinara,evra,plavog koverta, odgovarajuca stanbena politika, kreditna polirika....zadovoljene potreba coveka. Nije resenje, uruciti otkaze za 10.000 radnika nekada zelezare Smederevo,prodati *za turu pica*...unistiti metalski kompleks...proizvodnju koja je koristila sirovine Smedereva,da bi proizvela polufabrikate i gotove proizvode...za zadovoljenje domace potrebe i izvoza,.................ukratko tako.

*..moj stric u selu sushi shljive...al to je ona starinska fora od drveta...drugi kao pravi sushare i slichne djakonije...radio u ceru...al je on alkos tako da bi neki dogovor sa njim bio poduhvat jednak...naseljavanju dabrova na alpe..*

*edukuje*, ..*siroke narodne mase i postenu inteligenciju*, sa novom *doktorskom tezom*, (dok Dinkic ceka *Nobelovu nagradu za ekonomiju*..*akcije sad ih vidis sad nevidis*,)..*KOLONIJALNU POLITICKU EKONOMIJU*..sa efektom *poslednji udar*, zavrsni udarac....MMF, strane banke, EURO ili EVRO, kako mu je lakse, nestanak nacionalne valute DINARA, poslednjeg obelezja drzavnosti, suvereniteta..uticaja na sopstvene tokove, sa promenama koje iziskuju nove kadrove, naime da GUVERNER, promeni *opis radnog mesta* i postane GUVERNANTA stranih ekonomskih, finansijskih interesa, shodno *prvom esalonu*, Rimskog kluba, *porte* velikog brata...Malteskih vitezova, koji su i sopstvenu Maltu ojadili, pa je i dan danas kod dece na Malti, ostala prica i secanje, kako im je Jugoslavija, Josip Broz uputio veliku posilkju zeceva da se prehrane,a zec je i dalje ostao u ishrani, pa i dan danas postoje recepti i specijaliteti od zecetine po restoranima, u kojima ruckaju Malteski i SrBski viteovi...skodi im ladovina ispod Takovskog grma, pa ispod masline..*grancice mira*, koja se presusila od vazdusnih talasa, bimbardovanja SRJ, kasnije i trezora NB Srbije...

http://www.weekend.ba/thumbzz.php?slika=./slike/news/2010/03/north_korea_g.jpg&duzina=327
---------------------------------------------------------------------------------------------------------
Kraj primirja iz 1953?

Severna Koreja prekinula je juče sve odnose sa južnim susedom, što podrazumeva prekid svake komunikacije između dve zemlje, a stručnjaci tumače da to znači i prekid primirja potpisan posle Korejskog rata 1953.
Severna Koreja prekinula je sve odnose sa Južnom nakon što je Seul uveo sankcije svom severnom susedu zbog potapanja južnokorejskog broda u martu. To znači da su dve Koreje prekinule svaku komunikaciju i potpuno zamrzle odnose, a stručnjaci upozoravaju da to znači i da je Severna Koreja odustala od primirja potpisanog 1953, posle trogodišnjeg rata.
Pored prekida saradnje, Severna Koreja je najavila da će uništiti južnokorejske propagandne punktove uz granicu, postavljene pre dva dana. Naime, u demilitarizovanoj zoni postavljeni su bilbordi i zvučnici, preko kojih se emituju propagandne poruke i zapadna muzika i emisije.
Hilari povećala tenziju
Vlasti Severne Koreje dodale su i da će proterati sve državljane južnog suseda koji rade u zajedničkom industrijskom parku u pograničnom gradu Kesongu.
- Uopšte više ne treba iskazivati bilo kakvu strpljivost prema takvim manijacima konfrontacije, izdajicama i ulizicama, kakvi su južnokorejski predsednik Li Mjung Bak i krug oko njega - saopštila je Severna Koreja.
Vojne vežbe...Južna Koreja testira naoružanje
Rastu napetosti između dve zemlje doprinela je i državna sekretarka SAD Hilari Klinton, koja je posetila Južnu Koreju. Ona je navela da međunarodna zajednica mora da reaguje posle izveštaja istražitelja da je severnokorejska podmornica 26. marta potopila južnokorejski vojni brod „Čeonan".
- To je bila neprihvatljiva provokacija Severne Koreje i međunarodna zajednica ima obavezu i dužnost da reaguje - rekla je Klintonova.
Ona je, ne navodeći detalje, rekla da potonuće „Čeonana" zahteva snažnu, ali odmerenu reakciju.
Spremni na sve... Južnokorejski vojnici u obilasku granice
Južnokorejski predsednik Li Mjung Bak već je najavio da će slučaj broda „Čeonan" izneti pred Savet bezbednosti UN.
Čeka se reakcija Kine
Inače, Hilari Klinton je u Seul doputovala posle posete Pekingu, gde je pokušala kineske zvaničnike da ubedi da podrže eventualne sankcije UN protiv Severne Koreje. Kina je najveći saveznik Severne Koreje, a kao stalna članica Saveta bezbednosti UN ima pravo veta.
- Verujem da Kinezi shvataju ozbiljnost ovog pitanja i da imaju u vidu zabrinutost Južne Koreje i SAD. Očekujemo da zajedno sa Kinom usaglasimo sledeći korak - rekla je Klintonova.
Provokacije Severne Koreje zahtevaju snažnu, ali odmerenu reakciju! ... Hilari klinton, državna sekretarka SAD
Na pitanje da li postoji mogućnost da Kina ili Rusija blokiraju moguću akciju u Savetu bezbednosti UN, šef južnokorejske diplomatije Ju Mijung Hvan rekao je da je uveren da te dve zemlje neće moći da opovrgnu činjenice.
Inače, potonuće broda „Čeonan" najveći je incident u odnosima dve države od Korejskog rata, koji je trajao od 1950. do 1953. godine. Taj rat je okončan obustavljanjem neprijateljstava, ali između dve države nikada nije sklopljen mir.
------------------------------------------------------------------------------------------------------
Berlinski zid, Kineski zid, Korejski zid...*Bokserski ratovi* po Aziji...?

BOKSERSKI USTANAK. Neuspjesi Kine u vanjskoj politici koncem 19. st. , napose nesretni rat s Japanom (1894 do 1895) i ustupci, koje je kineska vlada pod sve većim pritiskom morala dati evropskim velevlastima, rađaju u Kini unutarnjim nezadovoljstvom i neraspoloženjem prema strancima. U tom su preuzeli vodstvo članovi fanatičkih i protuevropski raspoloženih tajnih društava, koji su stran­ cima poznati pod imenom boksera, dok su se sami nazivali »1 Ho Tuan« (Pravedno složno društvo) ili »1 Ho Ch'uan« (Složne pravedne pesnice). Geslo im je bilo: Zaštiti domo­ vinu, uništi stranca! Oni si uzeše za zadaću, da potjeraju iz Kine sve strance i poubijaju kršćane, koje su smatrali tuđinskim plaćenicima. PO njima se cijeli ovaj pokret na­ ziva bokserski ustanak. Bokseri, kojima se pridruži carska vojska, pošto su razorili željezničku i brzoglasnu vezu Pekinga s pokrajinom, 5. VI . 1900 opsjednu grad, pri čem bude ubijen (20. VI . 1900) i njemački poslanik K. Ketteler. Poslije osvajanja Pekinga počne opsjedanje evropskih po­ slanstava. Evropske velevlasti, USA i Japan pošalju u pomoć svoje čete, koje istom 14. VIII. 1900 osvoje grad, a vlada pobjegne u Si-an-fu. Dotle su u pokrajini pobunje­ nici poubijali više stotina kršćanskih misionara i više tisuća kineskih kršćana. Ipak kod sklapanja mira 7. Xl. 1901 Kina prođe, radi nesloge velevlasti, razmjerno dobro: trebala je dati zadovoljštinu i isplatiti 450.000 taela odštete vlastima i oštećenicima. Poslanička četvrt u Pekingu bude određena isključivo za strance i stavljena pod upravu po­ slaničkog zbora. Na 7. I . 1902 vraćaju se u Peking car i carica.

TURIZAM KUBE NAJVECA PRIVREDNA GRANA
Turizam kube je najaca delatnost Kube. Izvor najvecih prihoda koji se slivaju u drzavnu kasu. Na drugom mestu je proizvodnja ruma, koji se pravi destilatom secerne trske. Plantaze secerne trske su istaknuta poljoprivredna grana. Prerada secera i izvoz secera, proizvodnja duvana i kafe su profitabilne delatnosti koje drzava forsira.

* Ekonomski bum je Kastro napravio pre dve godine, kada je ekspelovao iz upotrebe americki dolar. *

KPGT od aprila ne plaća komunalije

U halama Stare šećerane, poslednjih desetak godina nalaze se brojni zakupci, od kojih je najpoznatije alternativno pozorište KPGT koje je osnovao pozorišni reditelj Ljubiša Ristić.
- Pozorište u Šećerani još radi, a bićemo tu dok možemo. Iz Agencije nam šalju ogromne račune za zakupninu i na taj način žele da nas isteraju. Nije njih briga ni za šta - rekao je, u kratkoj izjavi za „Blic“, Ljubiša Ristić.
U Agenciji za privatizaciju ističu da će zakup KPGT-u biti otkazan onog trenutka kad fabrika bude prodata, a ukoliko se ponovi nekoliko neuspešnih tendera, možda i pre prodaje.
- Od aprila ne plaćaju komunalije. Dug se gomila - kažu u Agenciji i napominju da će eventualna potraživanja KPGT za do sada uložena sredstva u renoviranje hala Šećerane koje koriste biti predmet rada Trgovinskog suda.