Плутократе против Србије

Ако се питамо ко данас влада светом, можемо без имало устручавања рећи да је то „ светска влада“ оличена у групи највећих богаташа света са неизбежним Рокфелерима и Роштилдима на челу. Билдерберг група,масони,Тријатерала, Римски клуб, све су то исте њушке које се повремено састају и одређују правце развоја западне цивилизације. Ни од кога изабрани, сем од себе самих, што са демократијом нема никакве везе, апсолутистички одређују својом економском моћи садашњост и будућност људског рода. Какву су улогу одредили обичним људима, видимо и сами. Такав облик владања једном речју се дефинише појмом ПЛУТОКРАТИЈА. Ова реч означава по дефиницији власт богатих, додао бих и власт у име богатих. Њихов једини интерес је одржање сопствених позиција и уништавање по њих потенцијалних опасности. Сваки покушај промене друштвено-економских односа којим би се угрозио плутократски систем наићи ће на покушај очувања власти по сваку цену. Понављам, ПО СВАКУ ЦЕНУ. Модерна западна плутократија представља владавину новца самог по себи. Новац данас влада и онима који га прекомерно поседују. Он више није ни средство ни циљ, него врховни принцип једног изнутра урушеног, смрдљивог и трулог света лишеног било каквих моралних начела. Западне плутократе стварају „ лимесе“ према „варварима“ истока како би додатно ослабиле дотична друштва пред завршни глобалистички удар. Глобализам није ништа друго до планетарни тријумф богатих. Већ и сада врло често се провлаче фашистичке идеје о „златној милијарди“. То је прича да би одабрана 1 000 000 000 људи насељавала нашу планету. Сви остали би били вишак, једном речи непотребан људски материјал кога се треба решити. Ту милијарду би сачињавали одабрани припадници католичке, протестантске и јеврејске вероисповести. За остале ту нема места. Те сулуде идеје настале у оквиру најбогатијих појединаца западног капитализма показују сву немоћ капиталистичког система да омогући достојанствен живот и посао за све људе. Због тога свега постаје све јасније да само социјализам, а потом комунизам постају ЕГЗИСТЕНЦИЈAЛНА НУЖНОСТ ЧОВЕЧАНСТВА. Коначан циљ свих ових организација јесте да се створи светска влада која би контролисала све значајније ресурсе на планети где неће постојати нације већ само једна нација,једна црква, једна религија, један устав, једна монета,једна држава. Да ли нас све ово подсећа на нешто?

У српском случају, власт која је доведена вољом и парама западних плутократа нема никакав интерес да ради ишта друго него да извршава безпоговорно наређења својих ментора. Зар заиста мислимо да је случајно извршена прерасподела економске моћи у корист мале групе тајкуна у и око власти? Није, као што није случајно уништено домаће банкарство и сломљена кичма српској привреди и рашчишћен терен за стране банке, што је комплетна привреда гурнута у стечај и потом распродата у бесцење белосветском и домаћем олошу, наравно уз масне провизије које се мере милијардама евра, што је Србија од једне средње индустријски развијене земље постала заостала пољопривредна земља. Овакав систем који се уводи у Србији неизбежно води ка тоталитаризму. Ма шта ова власт урадила сопственом народу биће подржано од западних плутократа све време док извршава њихова наређења.

Увођењем невероватно високих квота за пререгистрацију политичких партија од 10 000 оверених потписа од којих сваки стаје 60 динара што што заиста нема смисла, увођењем цензуре у новинарству где неће постојати никаква критика постојеће власти, садашњи властодршци мисле да ће вечно остати на власти као и њихови ментори. Неће, јер ма каква сила стајала уз њих, они не могу да реше постојећу кризу. Од гладног народа ништа их не може спасити.

Потпуна неспособност садашње власти да реши нарасле друштвене супротности води у суноврат. Разорена економија, непостојањем индустријске производње држава је враћена у прединдустријско доба, дивља приватизација свега онога што вреди, корупција и криминал иманентни капитализму амнестирани су од сваког покушаја утврђивања кривичне одговорности, енормно повећана незапосленост која ствара многобројне облике социопатолошког понашања условљава потпуну личну несигурност. Највећи број људи доведен је у стање потпуне егзистенцијалне неизвесности.

Српском народу се непрестано намеће комплекс кривице и одговорности за распад СФРЈ,док се будућност целе нације условљава некаквом „ моралном катарзом“ која треба да се догоди у судницама америчког суда у Хагу. Путем медија у страном власништву промовише се модел живљења који афирмише паразитизам и неморал као врховни модел живљења. Овоме свакако доприносе неке такозване „невладине организације“ издашно плаћене од стране западних плутократа које делују отворено издајнички против српског народа, где под њиховим окриљем настају многобројни пројекти преваспитавања српског народа. Један од таквих пројеката су срамни уџбеници историје где се цела српска историја приказује као непрестани сукоб Срба са здравим разумом, а српски народ као неизлечиво болестан од митоманије,национализма и територијалних претензија према суседним народима. Нажалост, неке од ових концепција подржава и део владајуће номенклатуре која непрекидно понавља мантру како „евроатланске интеграције немају алтернативу“, а при том као да потпуно заборављају да је реч о потпуно туђем културно-цивилизацијском систему вредности потпуно страног нашој историји и традицији.

На крају, будимо свесни да се налазимо у перманентном рату који ће се водити против српског народа све дотле док нам свест не буде потпуно испрана. Надам се НИКАД.