ЗАМАЈАВАЊЕ НАРОДА

Неефикасност Скупштине Србије изазивала би подсмех да се не ради о националној трагедији. Гомила политичких патуљака окупљених око Демократске странке незајажљивих у својим захтевима вуку сваки на своју страну доприносећи свеопштем осећању безнађа. Оваква скупштинска већина без заједничких идеолошких или програмских циљева ни код најзначајнијих државних питања не може наћи заједнички именитељ. Сакупљени „с брда с дола“ да би ДС могла да сакупи већину од бедних 126 гласова, често није у стању да сакупи ни потребан кворум. Многе од тих „комби“ странака имају „велики коалициони потенцијал“ ( омиљена кованица СПОа). Шта то значи? У преводу: У стању смо да се курвамо са сваким ко понуди више,што би се рекло праве политичке проститутке. Такав политички резон где се спаја неспојиво уз помоћ „емулгатора“ у виду ДС не може дуго да потраје. Или ће ДС-у да досаде незајажљивост њихових сателита или ће неки „ политички самоубица „ владајуће већине да ускрати поверење влади чиме ће избори бити на видику већ до средине 2009. Могућ је и други мање вероватан сценарио: свесни да многи „патуљци“ неће прећи цензус на следећим изборима , на сваки начин ће покушати да остану цео мандат заједно како би њихови заслужни кадрови и чланови породица распоређени по јавним предузећима енормним примањима обогатили касу странака и свој лични конто.

Оно што спаја неспојиво је похлепа лидера и лидерчића где је плен цела држава, односно јавна предузећа у власништву државе која служе за черупање и лично богаћење појединаца у или блиских власти. Никаква идеолошка или програмска различитост не спречава заједничко деловањ е нпр СПС-а и СПО-а.Да ли је потребно подсећати на јавно изречене ставове једних о другима? Каква је то сличност између Г17+ и ПУПС-а или између Чанковог ЛСВ-а и Палминих присталица? Довољно је погледати и схватити да их једино групни интерес спаја у неспојиву коалицију . За смањење апетита патуљака може ефикасно да се користи резервна политичка партија ЛДП за коју би било логичније да је у власти него у опозицији. Наградно питање: чему је Л Д П опозиција, да ли опозицији или позицији? Да ли је то нормално?

Овакви какви су и на међународној сцени не представљају озбиљног саговорника, јер не пружају никакву респектабилну страну за разговоре.У конфедерацији невероватно великог броја министарстава где свако министарство може да буде опозиција другим министарствима или да буде опозиција самоме себи, ствара се конфузија са несагледиво лошим исходом. Није ни чудо што њих може једино да води премијер без ауторитета који се не меша ни у сопствени посао.Комунистички апсурд – само нам Бог може помоћи.





Комунистичка Партија Србије 2009.

Donesi druže dinarski kamen,
dio bukve iz Petrovog sela
Skupiću sve u novoj kući,
biće opet Krajina cijela!!!

Demokratski centralizam...?

Postod lune » 19 Sep 2009 12:18
Vise ga ne spominju ni drugovi komunisti, bio je mnogo kritikovan od *druge strane* ali i od *infiltriranih* elemenata u SKJ. Gledano iz danasnjeg ugla, da li je to bila pogresna *politika* ? Primer imamo upravo ovoga momenta, cela Srbija bez obzira na stranacku pripadnost. Ako ogromna vecina kaze *mi nismo homoseksualci*..*mi negujemo porodicu i drustvo*...red je po pravilima demokratskog centralizma, da se demokratska manjina sama povuce u spavace sobe na dalju *edukaciju i razmisljanje*...Pomenuti demokratski centralizam...danas nije prisutan, pa na primer Mladjan Dinkic i stranka G-17+ imaju vecu vlast od Josipa Broza i nekada Saveza komunista Srbije...koji je bio brojniji malte ne od celog stranackog sastava danas. Kao *stranka na vlasti*.. KP nije odbacivala odgovornost za razvoj i industrijalizaciju zemlje..zaposljavanja ljudi..i mnoge druge stvari koje znamo i lazemo sami sebe i druge. Naravno da nije bilo sve idealno, ali je cinjenica da manjina nije mogla iz spavace sobe da se utabori na terazijama i nastavi radnju.
Koristim priliku da pozdravim saopstenje gradonacelnika Beograda bez obzira na *ideoloske* razlike, ali i uputim kritiku delu vlasti, koja moze da garantuje bezbednost vecinskom delu, i svakom drugom manjinskom delu ako je to potrebno, kada neko provocira i pored saznanja da je neprihvatljivo, treba mu reci STOP ! a ne nemozemo da garantujemo bezbednost.

Saopstenje Danice Draskovic,
Prema saopstenju da bi problem oko djenerala Mihailovica bio resen da je desnica na vlasti, slucajno ili namerno potkrala se *mala* greska..desnica jeste na vlasti, levica nije na vlasti..i na vlasti nije ekstremna desnica, sto je spasonosno za Drzavu Srbiju...Republiku Srpsku...Republika Srpska Krajina nije imala tu srecu de je mimoidju *zdruzene snage* ekstremne desnice na terenu.

Ceh Frantisek Zah, sa planom koji je imao

Порука baco Today at 12:36 pm
da predoci Garasaninu (1830.god jos nije bila izgradjena zgrada CK SKJ !)., istaknutoj licnosti tadasnjeg ustavobranitljskog rezima. Zahov plan je predvidjao oslobodjenje i ujedinjenje Juznih Slovena, koji bi potom pomogli oslobodjenje Poljske od austrijske i ruske vlasti ( Lehu Valensi nije odgovaralo *oslobodjenje* promenuo je gazde). Garasanin je zamislima o jugoslovenskoj drzavi 1844. godine (nije imao odluku CK SKJ...).pretpostavio ujedinjenje *svih naroda srpskih*. Zahov zakljucak da Srbija mora postati *jezgro buduceg Juznoslovenskog carstva*. Medjutim, za razliku garasanin menja sa *buduceg srpskog carstva*. Medjutim, za razliku od Garasanina, Zah je naglasavao da Srbija nemoze biti uspena dok ne ukljuci Hrvate i prizna ih kao jednake, sto je Garasanin izostavio iz svog programa.. Garasanin je izbrisao citavo Zahovo poglavlje o odnosu sa Hrvatima, koje naglasava da su oni *jedan isti narod* koji govori isti jezik pisan sa dva pisma.
*cuvaj te bratstvo i jedinstvo kao zenicu oka svog*..porucio je jedan drugi covek, kome trpamo sve i svasta...koji je bio takodje *blizu resenja*...jer Garasanin je pravio nacrt drzava koje bi najpre obuhvatala Knezevinu Srbiju, Bosnu, Hercegovinu, Crnu Goru i severnu Albaniju,a *drugi covek*..je pokusao sa Balkanskom federacijom posle 1945.., nije proslo, malo se potrudio i prosirio za Istru..koja i danas ima elju da bude u dobrim odnosima sa *nama*..koja je koliko toliko koliko je mogla pruzila otpor ..itd..itd..jedan novinar iz PRESSa , odakle sam upotrebio delove je napisao...*E, te Srbende, kojima su se prosirivali stanovi dok im se smanjivala zemlja, jos nisu stigle na strasni sud, i ako misle da su platili dusu otvarajuci klinike ili crkve u kojima neki najvisi velikodostojnici danas mogu da pozivaju narod na sveto potomstvo, iako oni svoje spermatozoide vekovima salju u kanalizaciju ili u decake...*

To je vihor...koji je neuspeo a placen je cenom, Republikom Srpskom Krajinom...koja se uspesno oduprla nekada Turcima, kasnije Nemcima, ustasama, Italijanima...a dobila slom, ponizenje, jad, tugu...od svog *vaskolikog srpstva*..mrsimuda u pokusaju *buduceg srpskog carstva*...ali na nebu.

*Predsoblje*..*potpalublje*..
* A ondak, dok je nemacki jeroplan letijo iznad Mosve,( letijo je i iznad Beograda, lete stuke lete avijoni da poruse ciganski i srpski domovi) vise puta dok su nemacki vojnici pevali podmoskovskije veceri..Koba je pozvao Beriju i preostale vojskovodje na sastanak…doneta je *vazna* odluka da se iz gulaga puste *preziveli* oficiri Crvene armije i ukljuce u organizaciju odbrane…srecom bilo je i zivih, odredili su da svaki od *narodnih neprijatelja* (zrtve sporazuma Molotov Ribentrop)…dobije po komesara pratioca radi dalje kontrole…kod nas nesto slicno, u odbrani tekovina *petooktobarske (kontra) revolucije*….komesara je dobio i Chicha Draza… Homena.*

*
*
* Odgovoriti sa citatom
* Izmeni/Izbriši poruku
* Obriši ovu poruku
*
*

Medjutim, govor je odrzao...i krenuo

Počalji Milan Danas u 3:44 pm
*stazama Laburisticke revolucije*...finalizaciji *sezdesetosmasa*...a , znamo Toni Bler, tada nekada Laburista nakon ukidanja stavke u stranci *da ce se boriti za drustveno vlasnistvo na sredstvima za proivodnju*, poput Cercila napustio je i njih...znaci svaka *trambulina* *NUZNO* mora da krene iz mase proizvodjaca....ali posto nije zasticen *brend*..preuzeli su *intelektualnu svojinu* radnickog i komunistickog pokreta...svakako, zajedno sa svim pravima...jer *nije lova za kulova*..misli se na proletarijat, koji ce se obogatiti postati akcionar-kapitalista, a zaposlice na svoje mesto opet pa *visak stanovnistva* afrike i azije...cini se sa sve Al Kaidom i slicno, jer i oni takvi kakvi su imaju pravo na istorijsko secanje ko ih je ubijao, preprodavao kao stoku, ko im je isprznio rudne i druge mineralne rezerve...Danas sebe nazivaju *Levica*...*Internacionala* naravno *antifasisti*...probni baloni su modifikovani kroz razne *Crvene brigade* *FAF* i druge moze se reci *dokae* da su komunisti bili i ostali teroristi, pa eto oni moraju da stave u zastitu zajedno sa *idejom*...a od *ideje* koriste imenicu, a materijalne efekte dele medju sobom. Stigla je *nova misao* opet ukradena...*moja poslednja borba protiv kapitalizma, bice borba protiv uzeta koje su nam prodali*..* u krug, u krug, igramo valcer ja i drug....*. Izokretanjem cinjenica, zamenom teza kao *novi nacin razmisljanja* zele da preusmere postojecu i opravdanu mrznju prema fasizmu...na upravo borce protiv fasizma, ne onog proslog nego aktiviranog danasnjeg...Uporno, godinama, negovano...nisu zabranili Ce Gevaru, ostavili su ga mladima a brisali iz svesti i istorije Mrksa, Engelsa Lenjina, Staljina, Tita, Mao Cedunga, Ho si Mina...one koji su im svako na svoj nacin polomili zube...*zemlje* SFRJ *zemlje*..nove emlje koje su prolile krv da bi postale samostalne,. nacionalne, naravno obozene...odricu se suvereniteta...snimaju stari novi film *Reka bez povratka*...I u Srbiji, je sramota biti *narodni heroj*, delotvorno je biti *disident*..*izdajnik nije demokratska rec*...i imati stalno mogre nogavice, od stalnog pisanja uz vetar*...uslove imaju, komunisti su se odrekli svega, da nisu bila bi drukcija prica...*zelene beretke*..*crvene beretke*...*Rambo*..*Betmen*,..*Supermen*...*NIska Drina**Niska Morava* odavno nisu u modi, ck ni njihov prihod-profit nije u modi...*ustupljen* je amerima.... affraid

PKB...BIM Slavija...Gavrilovic...nikako da dodju, kazu *nisi brend*...*nas demokratski brend je u Argentini*...odande vrsimo *otkup*...jer * hocemo kralja necemo Tita, argentinski gauco se pita*...


http://www.h-alter.org/admin/fckeditor/Image/09/marok1.jpg

*
*
* Одговорити са цитатом
*
*
*
*

Јованка Броз: Титови наследници смо његова деца и ја

Порука Mrki on Tue Mar 16, 2010 9:57 am
Председник IV општинског суда, судија Звонимир Бандић, 6. јула 1984. године донео правоснажну пресуду да смо Титови синови Жарко и Александар – Миша Броз и ја, наследници Титових дела, односно да имамо сва ауторска права .

Јованка Броз

Минула изложба под називом „Тито-фото” у Музеју историје Југославије, на којој су представљене фотографије које је снимио лично Јосип Броз Тито, преминули председник преминуле Југославије, поново је отворила питање коме припада оставштина Јосипа Броза Тита. У неколико текстова„Политика” ће покушати да одговори на ово питање.

Последњег дана фебруара у Београду је у Музеју историје Југославије, затворена изложба „Тито-фото”. Петнаест дана очима многобројних посетилаца, али и домаће и светске јавности, биле су изложене фотографије које је годинама стварао лично Јосип Броз Тито. Тако су многи први пут сазнали за овај хоби председника бивше Југославије и наравно, имали први пут прилику да виде фотографије из приватне архиве. Организатори изложбе су ове фотографије поделили у неколико циклуса: „Моја Јованка”, „Мој Крлежа”, „Моје резиденције”, „Моја путовања”, „Моји пси”, „Моја острва”, „Моје прославе”...

Шта о изложби мисли Јованка Броз, удовица Јосипа Броза Тита?

– Дубоко сам повређена том изложбом! Запрепастило ме је да без било каквог разговора са мном, без питања и одобрења, објављују моје фотографије. Зар нико неће да схвати да сам ја још жива и здрава и да се не могу поигравати мојим именом како и када коме шта затреба. Кад су тако „добронамерни”,па што ме некад не прикажу у другом светлу, зашто приказују моје голишаве фотографије? Зашто не кажу да сам била борац, носилац Споменице од 1941. године, да сам била официр са високим чином у војсци, да сам била Титова супруга и сапутница 35 година, да сам у том својству наступала јавно као друштвени радник у земљи и иностранству, да сам најбоље што сам могла и знала представљала нашу земљу која је била поштована у свету.

То су фотографије из наше личне, приватне архиве. Ако ништа друго, ваљда је морално да ме питају за дозволу, јер је реч о деликатним, интимним стварима. Једини сам сведок који зна све о томе. Помагала сам свом супругу и око израде тих фотографија.

Стиче се утисак да нисте огорчени само због повреде моралних вредности и права?

Савезни уставни суд је 29. јануара 2002. године донео одлуку којом је утврђено да закон о управљању стварима у друштвеној својини које су везане за живот и рад Јосипа Броза Тита (звали су га закон Милке Планинц) није сагласан са Уставом СРЈ, те је Република Србија – као правни наследник СРЈ – на основу ове одлуке била дужна да имовину, која је тим законом била проглашена друштвеном, врати законским наследницима Јосипа Броза Тита.

А имовина коју сам ја имала, а која је предмет овог спора, представља моју личну имовину и она не подлеже оставинској расправи. Тако је Република Србија незаконит држалац имовине. Уосталом, нисам ја, већ је Жарко, најстарији Титов син, тужио државу, односно Југославију.

Споменули сте да имате документ, односно одлуку суда у којој недвосмислено стоји да сви хонорари за Титова дела припадају породици?

Председник Четвртог општинског суда у Београду, судија Звонимир Бандић, 6. јула 1984. године донео правоснажну пресуду да смо Титови синови Жарко и Александар – Миша Броз и ја, наследници Титових дела, односно да имамо сва ауторска права. Том пресудом, суд нам је доделио право на хонораре за све што се објављује и знам да то право не застарева 70 година од његове смрти. Међутим, мене, која сам, понављам, жива и здрава, нико ништа не пита. Тако ни Музеј историје Југославије, али ни „Вечерње новости” и њихов главни уредник не поштују ту одлуку суда. Сви они без икаквих скрупула штампају, излажу и узимају новац.

Причате о Титовом дневнику, који је по неким подацима био најпродаванија књига на прошлогодишњем Београдском сајму књига и која се и данас налази у слободној продаји на свим киосцима?

Да. Била сам непријатно изненађена, јер с којим правом и по чијем налогу се „Вечерње новости”, и њихов директор и главни уредник Манојло Вукотић, стављају изнад закона и судске одлуке? С којим правом „Новости” мисле да могу да не поштују судску одлуку о ауторским правима?

„Титов дневник” је најављиван као строго чуван рукопис који је тек сада волшебно угледао светлост дана. Да ли сте Ви знали за тај дневник? И како је он доспео у јавност?

Како да нисам знала?! Титове рукописе сам годинама чувала још од 1945. у Ужичкој 15, све до 10. јула 1980. када ми је у кућу упала група од 10-15 мени непознатих људи. Захтевали су да им отворим своје просторије, које ми је оставила комисија која је већ прегледала и запечатила остале просторије у Ужичкој 15. Опирала сам се да им под тим околностима отворим своје просторије. Онда ми је тај човек, за кога сам накнадно чула да га зову Николић, љутито одговорио: „Добро, онда ћемо обијати!”

Кад су почели обијати, искористила сам прилику да позовем телефоном своју рођену сестру Наду. Провалили су у моју радну собу, обили челични ормар, отели Титове рукописе, обили мој писаћи сто и однели моја лична документа и из ормара узели све папире. Кад сам то видела и како су неки папири разбацани по поду и како су газили по њима, како су све то узимали... доживела сам шок. Узнемирили су се кад су видели да ми је позлило, па су хтели да позову доктора, што сам ја одбила. Након тога сам пала у кревет и 15 дана нисам могла да се повратим. Дакле, све су то некуд однели, а Николић ми је рекао: „Ако Нада некоме каже шта је данас видела, главом ће платити”, што значи да је био свестан да ради криминалну радњу.

И наравно, да сам огорчена због те отимачине и данас кад видим да се ти рукописи крчме и злоупотребљавају кад и како коме притребају, као и начином управљања свим стварима које су остале у Ужичкој 15, а кривицу за то сносе: Огњен Грковић који ми је претио убиством, Ранко Бугарчић и Марица Трљин-Граховац, који су ми отели накит, а који су тада постављени за руководиоце Музеја 25. мај.

Демократска странка, која је на центру, благо нагиње налево. Социјалистичка партија Србије номинално је лево, али је ипак више у центру. Сви други су центар и десно, с тим што је већина програма мање-више иста”, каже он.

Као пример недовољно идеолошки профилисане странке Николић наводи Српску напредну странку. Они, како каже, сада користе своју неодређеност и тако прикупљају гласаче из разних група. „У овом часу су у опозицији и један број грађана се идентификује са њиховим критикама ситуације и владајуће коалиције, али оног часа када уђу у власт или почну да је деле мораће много озбиљније да се профилишу, ту престаје та привлачност недефинисаног”, наглашава Николић и додаје да и ДС наступа бојажљиво и да се плаши да иде мало смелије ка социјалдемократији.

Председник Извршног одбора ДС-а Марко Ђуришић каже, међутим, да је његова странка идеолошко опредељење одредила 2002. године када је донела одлуку да поднесе кандидатуру за чланство у Социјалистичкој интернационали.

„Када је настала деведесетих година ДС се борила за увођење демократије и против комунизма. Данас се странка још профилише као социјалдемократска и полако освајамо тај простор у Србији. Сигурно да има још могућности и још потребе да се и више на тај начин одређује“, каже Ђуришић.

Према речима председника Транспарентности Србија Владимира Гоатија, после 2000. године у Србији су се десиле две крупне промене на политичкој сцени – еволуције социјалиста и лома у Српској радикалној странци.

„Социјалисти су од антисистемске прешли у системску странку. На конгресу 2003. године прихватили су ЕУ и временски орочену приватизацију и укључили су се у политички живот као потпуно поуздан партнер”, објашњава Гоати.

Друга велика промена настала је одвајањем једног дела до тада највеће опозиционе странке СРС-а. Напредњаци су прихватили европске демократске вредности. Међутим, та промена никада не може бити потпуна. Врло често и данас људи говоре о две радикалне странке – једној са беџом лидера и другој без беџа. А и њихови политички противници исто доводе у питање ту промену. СНС је направила одлучан корак ка Европи и то треба схватити озбиљно.

„Промена је увек ризична. Али, они су се добро држали неких емпиријских налаза који су показали да је три четвртине грађана проевропски оријентисано и видели су да је последњи тренутак да се мењају. Партије су организације створене да врше власт на основу изборне воље, а ако упорно игноришете изборну вољу три четвртине бирачког тела – ви нисте у игри”, оцењује Гоати.

Међу малобројнима који нису мењали своју идеологију, што им признају и политички аналитичари, јесу радикали. Драган Тодоровић, заменик председника СРС-а, каже да је његова странка задржала идеологију са којом је ушла у политички живот деведесетих година, а то је идеологија српског национализма. „Прилагођавали смо се неким проблемима, али суштински нисмо мењали идеологију, нити ћемо мењати,. За разлику од свих осталих ми се трудимо да грађане убедимо у исправност наше идеологије, а не да повлађујемо њиховим интересима и да се представимо као Деда-Мразеви који ће испуњавати њихове оправдане жеље за бољим животом”, каже Тодоровић.

Ј. Церовина